Zakon o smanjenju inflacije, koji u SAD stupa na snagu 1. januara, predviđa 370 milijardi dolara vredne povlastice za takozvanu zelenu tranziciju, odnosno subvencionisanje proizvodnje u oblasti novih, zelenih tehnologija.
U trenutku kada Evropa četvorstruko skuplje plaća američki utečnjeni gas u odnosu na cenu u SAD pošto se na nagovor Vašingtona odrekla znatno jeftinijih ruskih energenata, u Briselu su taj zakon mnogi videli kao nameru najbližeg saveznika da profitira na evropskim slabostima. Pokušaj francuskog predsednika Emanuela Makrona da posetom Americi ovih dana ubedi predsednika Džozefa Bajdena da evropske kompanije dobiju ista prava kao meksičke i kanadske i ne budu diskriminisane, sudeći po reakciji Brisela, nije uspeo.
Odgovor EU na protekcionističke mere SAD
Odmah po završenoj poseti, uprkos Bajdenovom neodređenom nagoveštaju da bi nekih popravki u tom zakonu moglo da bude, oglasila se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je najavila da će EU doneti mere poput američkih koje bi dovele do “uravnoteženja” i ispravile poremećaje na tržištu izazvane velikim američkim subvencijama.
I sama svesna da države EU koje su visoko zadužene imaju vrlo mali manevarski prostor u budžetima da pomažu svoja poduzeća, ona je istakla da se Komisija zauzima za “zajednički odgovor” sa pojačanim finansiranjem na nivou EU.
Uz visoku inflaciju i u nestabilnoj situaciji u sadašnjim globalnim okolnostima kada su privrede zemalja na pragu recesije, kakve mere EU uopšte može da preduzme?
Najvažniji je kontekst
Pavlović za Sputnjik ističe da stvari, pre svega, treba sagledati u širem kontekstu.
Američki zakon o inflaciji preti pokretanjem trgovinskog rata između Evropske unije i SAD
CC0 / Pixabay /
„Čitava ta teza o novim, zelenim tehnologijama kao osnoba budućeg razvoja takozvanog kolektivnog zapada zasniva se na dve premise. Jedna je da će se ta tehnologija masovno kupovati u svetu, a druga je da će ključni proizvođači biti zapadne zemlje, ako ne i jedini. Ništa od te dve premise se trenutno ne ostvaruje“, primećuje naš sagovornik.
Drugim rečima, objašljava on, masovna kupovina je nemoguća jer su za nju potrebna ogromna sredstva koja druge države nemaju zbog čega bi trebalo da dobiju ogromne kredite od tih istih zapadnih zemalja da bi kupovali njihovu tehnologiju. Sa duge strane, kako dodaje, daleko je od toga da su zapadne zemlje u nekoj ogromnoj dominaciji u proizvodnji te zelene tehnologije.
U situaciji kada nisu ni jedini proizvođači, niti isključivo pokrivaju postojeće svetsko tržište, niti to svetsko tržište raste, onda u ovom slučaju EU i Amerika moraju jedni drugima da sprečavaju prodaju na domaćim tržištima. Zbog toga je Amerika prva povukla taj potez i donela zakon kojim subvencioniše domaću privredu.
Da ugrabe startnu prednost za sebe
„Onda EU u kontri, takođe, nema drugi potez nego da uvede protekcionističke mere na svom tržištu. Umesto da osvajaju treća tržišta, oni se u prvi mah bave time da zatvaraju svoja tržišta ne bi li omogućili svojim kompanijama da imaju veliku startnu prednost u budućoj konkurenciji. Zato ne čudi da su im interesi potpuno suprotstavljeni i teško je zamisliti neku političku ravan na kojoj bi se tako suprotstavljeni interesi mogli usgalasiti“, ističe ovaj konsultant.
On primećuje da van te ideje – mi određujemo, mi imamo monopol nad tehnologijama i onda kroz tu ekstra cenu zapravo pljačkamo ostatak sveta - niko od njih nema nikakvu drugu ideju sopstvenog razvoja.
Na najavu EU o donošenju njenih protekcionističkih mera kaže da je to moguće, ali i ukazuje na posledice.
Finansije rak rana EU
Američke subvencije domaćim proizvođačima zelenih tehnologija će evropske kompanije učiniti nekonkurentnim
© AP Photo / Richard Vogel
„Može ona da preduzme neku vrstu protekcionizma, ali to će samo produbiti sukob sa Amerikom. Rak rana evropskog privrednog sistema su finansije, upravo ono gde Amerika može da dominira i da veoma destabilizuje finansije Evrospke unije. Oni u privrednom smislu mogu da pariraju, ali je pitanje sledećeg poteza u tom takoreći trgovinskom ratu međusobnim protekcionizmima Amerike i EU“, kaže Pavlović.
On, pri tom, ukazuje na najnoviju vest iz Kine u kojoj je tamošnji automobilski gigant BID pretekao Folksvagen na listi najprodavanijih i to prodajom elektirčnog automobila. To je, kako ističe, ilustrativan primer zašto je ideja kolektivnog zapada da će samo oni imati nove tehnologije potpuna iluzija i pogrešna premisa.
Uz to, BID planira snažniji angažman u Evropi, gde će ponuditi vrlo konkurentne modele, a u ponudi je čak pet modela tog brenda.
Dok se dvoje svađajau...
Pavlović podseća da Kina ovu godinu završava kao drugi najveći proizvođač električnih automobila na svetu.
„Zanimljivo je da najveća kineska državna fabrika istovremeno ima saradnju u proizvodnji električnih autiomobila i sa Folksvagenom i sa Tojotom, dve najveće kompanije na svetu. I treća stvar, da biste mogli da proizvodite električni automobil u Kini morate da potpišete da će se sve komponente za taj automobil proizvoditi u Kini“, napominje naš sagovornik.
Kina je na taj način stekla orgomna tehniološka znanja i izbila u sam vrh u novoj generaciji električnih automobila i hibrida, ističe Pavlović, uveren da će ona za dve godine biti bez premca u svetu.
U tome će joj, nesumnjivo, pomoći i rat subvencijama Evrope i Amerike koje su za njima posegnule upravo tražeći sopstveno čelno mesto pod suncem zelene agende.