Štrbac navodi da su slučajevi sestara Radmile i Mirjane Vuković i Milana Smolića, koje je u Hrvatskom saboru pomenuo poslanik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milošević i ovu praksu hrvatskih sudova nazvao sramnom, samo vrh ledenog brega.
Sami krivi što su ubijeni
On kaže da Vukovićeve za sudske troškove spora, koji su pokrenule za ubistvo roditelja i sestre, moraju da plate 8.000 evra, dok Smoliću prete plenidbom kuće zbog troškova u postupku po tužbi za naknadu štete za ubistvo oca.
Ističući da nema sumnje da su Vukovići, kao i Smolić, stradali u ratu, Štrbac je rekao da je epilog bio isti u 95 odsto tužbi koje su Srbi podnosili protiv države Hrvatske za naknadu ratne štete bez obzira na to što su njihovi najmiliji ubijeni, jer nisu uspeli da dokažu da je reč o žrtvama ratnih zločina hrvatskih oružanih snaga.
Odnosno, nisu uspeli da ospore da su članovi njihovih porodica poginuli u zoni borbenih dejstava, što ukazuje, kako kaže Štrbac, da su, po najčešćim presudama hrvatskih sudova, „sami krivi jer su se u pogrešno vreme našli na pogrešnom mestu“.
„To zvuči veoma ružno da ti, na primer, nekom ko ti je ubio sina moraš da platiš troškove jer nisi uspeo da dokažeš ko ga je ubio. Međutim, pravda je jedno, a pravo drugo, a ovde je reč o osnovnom pravilu u pravosuđu u celom svetu, po kojem onaj ko je izgubio spor plaća troškove. Nažalost, Srbi ne mogu dokazati ko im je pobio najmilije, jer nemaju živih svedoka“, objasnio je Štrbac.
Prema njegovim rečima, tužbe Srba za naknadu ratne štete u Hrvatskoj za većinu onih koji su ih podneli pretvorile su se u noćnu moru, iako mnogima to nije izgledalo tako 2003. godine, kada su dobili mogućnost da to urade nakon što je Hrvatska usvojila set zakona, među kojima je bio i zakon o odgovornosti države Hrvatske za nezakonite radnje pripadnika njenih oružanih snaga.
Ubijene cele porodice
Štrbac je naglasio da je to izazvalo veliku gorčinu, jer su među onima koji moraju da plate visoke sudske troškove porodice poput Vukovića iz Medara, iako su u akciji „Bljesak“ iz te familije stradala dva brata, njihove žene i troje dece.
Savo Štrbac, predsednik DIC "Veritas"
© Sputnik / Branko Maksimović
Međutim, to za hrvatsko pravosuđe nije imalo nikakvu težinu pošto je podnosiocima tužbe rečeno da su se svi ubijeni našli u zoni ratnih dejstava u nezgodno vreme i da za tu ratnu štetu ne odgovara država.
Štrbac je ukazao da su u "Veritasu" imali i slučaj gde je ubijena četvoročlana porodica - otac, majka i dvoje dece, čiji su članovi porodice podneli tužbe za naknadu štete sa visokim odštetnim zahtevom, zbog kojih su se troškovi spora povećali na vrednost jednog stana.
„Znam da je jedna rođaka, kada su pomrli svi ti roditelji i rodbina ubijenih, morala da proda stan u Beogradu da bi platila troškove postupka, a mislim da je to bila suma između 35.000 i 40.000 evra“, svedoči Štrbac.
Iskustva „Veritasa“, koji pokušava da pomogne takvim porodicama, pokazuju da se stvari nisu promenile ni kada je Hrvatska u međuvremenu donela uredbu o delimičnom ili potpunom oslobađanju plaćanja sudskih troškova za članove porodica ratnih žrtava koji su izgubili sporove po tužbama za naknadu štete.
Oslobađanje od troškova samo u teoriji
Štrbac objašnjava da je to moguće u teoriji, ali u praksi i nije jer je uredba vrlo komplikovana, pa se od podnosilaca zahtevaju popunjeni formulari na devet stranica, i to tako da se upišu svi članovi porodice, sva njihova primanja i imovina, uz potvrde o novčanim sredstvima, visini plate ili penzije, automobilima i svemu i svačemu.
„Onda se odlučuje da li će ih osloboditi u potpunosti ili delimično. To ide vrlo sporo. Mi smo u desetinama slučajeva pokušavali da pomognemo tim ljudima da popune te formulare. To se još vuče po sudovima i tek je nekoliko slučajeva odlučeno, a sve ostalo se rasteže u nedogled“, konstatovao je Štrbac.
Okrutnost uredbe na svojoj koži osetila je i porodica srpskog vojnika ubijenog nakon zarobljavanja, kojoj je „Veritas“ pomogao da popuni formular za oslobađanje plaćanja sudskih troškova u sporu koji su roditelji, žena i sin žrtve izgubili.
„Kada su popunili formular, od njih su traženi razni papiri i mnoge druge stvari. To su ljudi koji žive u Srbiji i u Hrvatskoj imaju imovinu, koja nikome ne koristi, jer su to zemljište, šume i oranice napušteni. Međutim, to im pravi ogroman problem, jer je veliko pitanje da li će ih zbog toga bar delimično osloboditi plaćanja sudskih troškova“, ocenjuje Štrbac.
Ovakvi slučajevi, kako je obrazložio, bili su signal da politički predstavnici Srba u Hrvatskoj, zajedno sa domaćim i međunarodnim nevladinim organizacijama, zatraže da svi ljudi kojima su ubijeni članovi porodica, ali ne mogu da dokažu ko su neposredni izvršioci, bar budu oslobođeni plaćanja sudskih troškova.
Ispostavilo se da od toga nema ništa, jer Hrvatska odoleva i ne pomišlja da bilo šta menja, iako predstavnici SDSS-a poput Milorada Pupovca, Miloševića i Anje Šimprage, koja je zauzela njegovo mesto potpredsednika Vlade Hrvatska za ljudska i manjinska prava, to i dalje traže, prenosi RTRS