Kao što je to činio Dragan Stojković Piksi sa Srbijom u Kataru. Ali, nažalost, bezuspešno.
Ako gledamo širu sliku, možemo reći da su Orlovi napravili dobar rezultat samim plasmanom na Mundijal gde recimo nije nastupila moćna Italija, prvak Evrope.
Kada se gleda samo Svetsko prvenstvo u Kataru, Srbija je doživela totalni neuspeh. I tu nema dileme. Jedan osvojen bod iz tri utakmice i čak osam primljenih golova se ne može drugačije nazvati.
Obećavao je Piksi mnogo, javnost je čekala, čekala... I nije ništa dočekala.
Upravo je ogroman broj primljenih golova rezultat previše ofanzivne igre. Kao da je Piksi pri preuzimanju tima shvatio da u pozicionoj igri nemamo previše šansi (što se pokazalo kroz protekle godine kao istinito), pa se zato odlučio za igru sa trojicom igrača u odbrani i ofanzivnim bekovima, pa čak i dvojicom napadača protiv Švajcarske. Po sistemu - sve ili ništa. Nešto nalik ruskom ruletu.
Čak je Sergej Milinković-Savić, po vokaciji ofanzivni kreator igre, pomeren na defanzivnog veznog. Tandem sa njim pravio je Saša Lukić, koji je takođe ofanzivno orijentisan igrač. Uz Kostića, Živkovića, Tadića, Mitrovića i Vlahovića to je prava napadačka eskadrila.
Ako pitate neutralne ljubitelje fudbala - uživanje za gledanje.
Ako pitate srpske ljubitelje fudbala koji vole isključvo napadački stil - uživanje za gledanje.
Objektivno - teško za gledanje.
Zbog promaje u odbrani. Ne može napad da postigne toliko golova koliko odbrana može da primi. Tu je ležao najveći problem.
„Hteli smo od početka da ih pritisnemo, oni su stalno pronalazili rupe u našoj odbrani. Imali smo naše šanse, igrali smo lep napadački fudbal, ali smo ostavljali mnogo rupa pozadi koje su oni koristili“, konstatovao je Strahinja Pavlović na ivici suza posle poraza od Švajcarske od 2:3. I time pogodio suštinu.
Možemo da kažemo da ostaje žal što Srbija nije igrala baš tako ofanzivno i hrabrije protiv Brazila, a malo konzervativnije i smirenije pri rezultatu 3:1 protiv Kameruna, odnosno 2:1 protiv Švajcarske.
Piksi je napravio ovakvu igru što zbog osećaja i želje da Srbija igra ofanzivno, što bi verovatno većina podržala, ali i zbog činjenice da u odbrani nemamo toliko sigurnih rešenja. Zato je namestio igru sa trojicom štopera i dva krilna napadača koja bi špartala po krilu od odbrane do napada. Problem je nastajao kada su ta krila "visila", pa su protivnici lako koristili velike razmake između linija.
Golovi Kameruna u drugom poluvremenu, kao i pogoci Švajcarske najbolji su pokazatelj.
Išli su Orlovi često grlom u jagode, srljali su, igrali plahovito i ostavljali nepokriven hektar terena u odbrani što je posebno Švajcarska znalački iskoristila. U pojedinim momentima sve to je delovalo, nažalost, pomalo i neozbiljno. Harlemglobtroterski.
Da je dalo rezultat i uspeh mogli bismo da nazovemo našu reprezentaciju najatraktivnijom na turniru, bilo bi tu i golova i pobeda i radosti. Bilo bi idealno.
Ovako... Bilo je golova. Ali, najviše u našoj mreži.