Nikada se to nije desilo u istoriji svetskih prvenstava u fudbalu – najjače reprezentacije na planeti i lideri svojih grupa izgubile su utakmice u trećem kolu pošto su već prošle u sledeću fazu takmičenja.
Šta bi rekli Pele i Zidan
To sebi nisu dopuštali Krojf, Bekenbauer, Maradona, Pele, Zidan, pa čak ni aktuelne fudbalske zvezde ali na prethodnim svetskim prvenstvima. Ovoga do sada nije bilo.
Prvo je Francuska, izvela drugi tim protiv Tunisa i izgubila 1 : 0 u utakmici koja nije odlučivala za pozicije, ali je legitimizovala ideju da neki tim odmara igrače za buduće izazove, čak i po cenu poraza.
Dan kasnije, neprikosnovenom lideru u svojoj grupi Španiji nije bila potrebna za prolaz pobeda protiv požrtvovane ekipe Japana. I ne samo to, računica je govorila da će baš ukoliko izgube, Španci tako izbaciti Nemce kao moguće konkurente u nastavku takmičenja, a u osmini finala neće igrati sa favorizovanom Hrvatskom već sa afričkim iznenađenjem Marokom.
I izgubili su 2 : 1 u gotovo farsičnoj završnici kada su napadači „crvene furije“ jedva uspevali da dobace loptu do japanskog golmana i šatro se hvatali za glavu kad promaše okvir gola za više od 20 metara (pogledajte reprizu).
Idemo dalje. Sledećeg dana, Ronaldu i moćnoj portugalskoj ekipi nije bila neophodna pobeda u trećem kolu protiv Južne Koreje da bi se plasirali u osminu finala.
I šta se desilo – dok je Ronaldo sedeo na klupi (jer ne mora da igra, da se umara i da rizikuje povredu), izgubili su utakmicu 2 : 1 i tako „izbacili“ Urugvaj koji je uzaludno u poslednjem kolu apsolutno nadvisio i pobedio Ganu 2:0.
Na koncu svega, u našoj grupi, moćni, dominantni i neprikosnoveni Brazil dozvolio je sebi, pošto im to praktično ništa nije značilo, da u poslednjem kolu izgube od Kameruna 1 : 0, tako da Srbija ne bi otišla dalje ni da je u nekom naučno-fantastičnom raspletu pobedila Švajcarsku 2 : 1 što je bio rezultat u jednom trenutku utakmice.
Brazil je izgubio od fizički spremnih Afrikanaca jer ih je bilo baš briga, nisu morali da daju sve od sebe, štekali su se, čekali sudijski zvižduk za kraj i gledali u digitron umesto u protivnički gol.
Zgaženo viteštvo i čarolija fudbala
Kalkulacije i taktički manevri potpuno su legitimni u sportu i to nije tema ovog teksta. Apsolutno je opravdano i odmoriti igrače, zaštiti ih od kartona, oštrih klizećih startova i svih ostalih nepredvidivih neprijatnosti koje donose fudbal.
Ali, na Mundijalu u Kataru, inženjering, kalkulantsko i proračunato štelovanje rezultata afirmisano je kao paradigma. Kao nova sportska „vrednost“. Kao nešto što se ceni i podrazumeva. To je izvedeno na pijedestal kao vrhovni postulat. Kao ogledalo epohe u kojoj živimo.
Izbaciti drugog tako što ćeš izgubiti, a ne pobediti, legitimizovano je kao pravilo, a ne kao izuzetak (čega je bilo i u prošlosti).
Antisportsko i antiviteško ponašanje promovisano je na otvorenoj sceni kao vrlina.
Nevolja je što svetsko prvenstvo u fudbalu najviše gledaju deca koja se tek formiraju kao sportisti, kao budući profesionalci i kao ljudi, i kojima tu za sada ništa nije jasno.
Nevolja je što se i oni tako uspostavljaju na filozofiji korporacijske civilizacije po kojoj ni u sportu ne postoje ideali, nije bitna pravda i da pobedi bolji nego je najvažnije kako nemilosrdno i bezdušno ostvariti sopstveni cilj – čak i gaženjem drugih.
Srbija jeste ispala, jeste razočarala, jeste se potpuno fudbalski raspala, ali bogu hvala, bar nismo bili u toj grupi timova koji sa gorde visine gube utakmice samo zato što im se tako može.
Jer, tako se se gube čast, viteštvo, duh i uzvišena lepota fudbalske čarolije.
A odbrana tih vrednosti trebalo bi da bude važnija od rezultata i trofeja.
Tako ili nikako. Do pobede!