Jaki momci iz Srbije: Potpuno jedinstvena akcija za podizanje sela - jednog dana im prekipelo!

Kada je pre nekoliko godina ostao bez posla, bio je primoran da radi u firmi koja se bavi selidbama u Beogradu. Fizički jednim od najtežih poslova koji ga je, kaže, više crpeo psihički, a upravo zbog toga je došao na ideju za svoj biznis.

"Radilo se po ceo dan, ali niko nije bio zadovoljan, na potrebe klijenata nije se gledalo, već samo da se izvuče što više novca, da se što više zaradi na muci radnika. Jednog dana mi je prekipelo, video sam koliko je ljudma to bitno, da treba imati nekoga od poverenja kada je u pitanju selidba. Ljudi ne znaju koliko je to stresno i važno, dok ne dođe do trenutka da se oni sele", priča Ninković.

On dodaje da su u ovom poslu neophodni normalni ljudi kojima možete da verujete. On ih je okupio. Zovu se "Jaki momci". Sele organizacije, firme, porodice, sele iz veze u brak, a najdraže im je da nekog presele iz grada u selo.

Ko se seli, taj se ne veseli, kaže i psihologija, posle smrti drage osobe, razvoda, planiranja venčanja i hronične bolesti, selidba je na petom mestu događaja koji nam donose najviše stresa. Jakov i supruga Katarina, koja je dizajner, brendirali su firmu tako da uliva poverenje.

Neobični logo je na alatu, materijalu za pakovanje, kutijama, trakama, torbama i uniformama koje su originalne i čiste, jer higijena je klijentima jako važna. A Jakovu i Katarini najvažnija je mentalna, upravo ta činjenica dovela ih je na ideju da pomognu ljudima da se vrate životu na selu.

"Planina, šuma, šetnje sa porodicom, psima, kampovanje sa prijateljima, to je naš život. Od početka smo imali taj cilj u firmi, a iskristalisao se vremenom, kako je sazrevala, mogli smo da odvojimo budžet za besplatna preseljenja iz grada u selo".

Selidbu jedne devojke iz Vojvodine u podnožje Rudnika zabeležili su kamerom. Počeli su da se javljaju i drugi, a najviše preseljenja u poslednje vreme završilo sa na Tari.

"Radili smo tri preseljenja tamo, u različitim delovima, jedno bliže Bajinoj Bašti, drugo je bilo blizu jezera u Zaovinama, a treće baš u planini, blizu Mitrovca. Tara nam je ove godine bila glavno odredište, sada pravimo planove za sledeću godinu. Imamo najavu tri preseljenja u valjevskom kraju", kaže ovaj mladi preduzetnik.

Dvadesetdevetogodišnji Jakov i Katarina imaju još planova vezanih za pomoć ljudima njihove generacije, zapravo, kako kažu, svima koji se osećaju mladima i žele da uživaju u zdravom okruženju daleko od zagađenja i buke.

"Plan je da odemo na lice mesta, da mi pogledamo gde može da se uzme zemlja, gde su kuće na prodaju, jer takvih kuća nema u oglasima. Želja nam je da imamo ekipu koja će ići na teren, snimati situaciju, sada razmišljamo na koji način bi mogli to da plasiramo ljudima, da mogu lakše da dođu do tih imanja", kaže Jakov i dodaje da bi bilo sjajno i da se više ljudi udruži i kupi seoska imanja.

Od kad besplatno sele u brda i na livade desilo se i nešto što ih je iznenadilo, ljudi koji odlaze na selo vide da su mala firma, žele da plate makar deo troškova selidbe. Žele da daju svoj doprinos ovoj plemenitoj ideji.

"Znaju da mi nismo neka korporacija, već mala firma koja se bori da opstane. To nam puno znači, javilo se dosta ljudi koji žele na selo, koji žele da nas podrže, iz raznih zemalja, inspirisali smo ih videom o basplatnom preseljenju. To i jeste naš cilj, da se mladi pokrenu, inspirišu, da se razbiju predrasude, strahovi koji su nam nametnuti. Ako ove generacije ne vratimo na selo, ono će sigurno nestati", ističe.

Posao selidbom nije završen, "Jaki momci" u kontaktu su sa svima koje su preselili u ruralne krajeve, trude se da i na drugi način pomognu jačanju zajednice na selu.

"Gledamo da ljudima kojima nešto treba u selu, ako smo u prolazu, ako dolazimo, nešto donesemo, dovezemo. Gledamo da uvek budemo dostupni za te ljude", ističe Jakov Ninković.

Glavno tržište njegove male firme i dalje je milionski Beograd, jer se u manjim gradovima ljudi uglavnom snalaze preko poznanika, međutim, Ninković smatra da posao ima budućnost i u manjim sredinama,

"Kad se nešto desi, shvate da je bolje da su unajmili profesionalce, dali neki dinar više, da ih ne boli glava, to će s vremenom doći na svoje. Beograd je veliko tržište, radimo i u Novom Sadu, selimo ljude iz Beograda u razne krajeve Srbije. Ostvarili smo saradnju i sa kolegama iz kompanije "ProMuv", mi radimo utovar, a oni istovar, bilo gde u Evropi".

Ovaj mladi čovek ističe još jednu činjenicu koja njegov biznis plan razlikuje od drugih - firma brine o prirodi, ne podržava odlaganje otpada u njoj, potrudiće se da recikliraju stari nameštaj.

"Plan je da napravimo platformu na društvenim mrežama i sajtu, gde ćemo izbaciti sav nameštaj koji nekom nije potreban, a može da se koristi, kako bi smo ga nekome poklonili. Imamo skladište u Beogradu, a u Valjevu ljude koji se bave restauracijom. Javile su nam se organizacije koje se bore da nešto urade u ovoj zemlji, ali nemaju novca, potreban im je nameštaj. Onaj ko ima viška nameštaja, može preko nas da im pokloni, besplatno ga prevezemo".

Planovi su veliki, a ekipa mala, jer "Jaki momci", moraju da budu mladi i u odličnoj kondiciji, moraju da se bave sportom, jer u ovom poslu potrebno je imati jaka leđa. Sve bi moglo lako da se reši reklamom, ali naš sagovornik to ne želi, više voli da se firma razvija "po preporuci", jer se samo tako sigurno dolazi do ljudi koji dele iste ideje.

Jakov je inače završio teologiju, ali nikada nije radio u struci. Imao je priliku da kao mlad više puta boravi na Hilandaru, to ga je u dobroj meri odredilo kao čoveka, upoznao je mnogo jakih duhovnika, otaca koji više i nisu sa nama, sa njima je, kaže doživeo svakojaka iskustva.

"Završio sam fakultet da pokušam da iz drugačijeg ugla to proučim, koliko god mogu, našu, ali i druge religije, samu veru. Znao sam da se neću time da se bavim, sve vreme sam želeo da budem preduzetnik, da napravim nešto svoje. U ovom vremenu ne treba dozvoliti da nam sudbina zavisi od nekog drugog, tako razmišljaju i ljudi koji žele da se vrate na selo. Zato smo tu, da im pomognemo".