Profesorka Jasmina iz elektrotehničke škole Nikola Tesla skrenula je pažnju na dezorijentisanost dece u današnjici koja im ne stavlja jasno do znanja šta je ispravno i moralno, šta ne treba raditi, šta je pogrešno, a šta neprihvatljivo.
Protest prosvetnih radnika
© Sputnik / Milica Trklja / Protest prosvetnih radnika
Pridružujem se današnjem protestu iz razloga što je stvarno preterano nasilje i od strane učenika nad nastavnicima i od strane roditelja, ali i uopšte od strane celog sistema nad nastavnicima. Tu ima neprimerenog ponašanja koliko god hoćete i deca uopšte ne znaju šta je ispravno šta nije i šta mogu, a šta ne mogu, rekla je Jasmina za Sputnjik
On je izrazila nezadovoljstvo činjenicom da su sindikati razjedinjeni čak i po pitanju nasilja, koje je po njoj apolitično i odnosi se na sve članove prosvetnog kolektiva.
Sa druge strane, profesorka Marina Čarapić iz Prve beogradske gimnazije smatra da je stanje u školstvu posledica stanja u društvu, ali i da su te dve komponente međusobno isprepletene, te i stanje u školstvu docnije dođe na naplatu i odrazi se na stanje u društvu.
Učesnici protesta prosvetnih radnika su tokom protestne šetnje na kratko zastali ispred zgrade Vlade Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Problem je u društvu, društvo je moralno posrnulo, to je problem. Prvo treba da počnu da leče društvo, pa ćemo onda da izlečimo škole. Niko ne nudi model uzornog ponašanja toj deci, ni političari, ni porodica, ni škola, niko ne nudi model uzornog ponašanja, izjavila je profesorka Čarapić
Škola ne prati digitalnu eru
Nemanja Kanački, profesor filozofije, veruje da je nezadovoljstvo prosvetara opravdano, ali i da je sve u neku ruku posledica širih društvenih procesa koji vladaju u čitavom svetu, ne samo u Srbiji.
Protest prosvetnih radnika
© Milica Trklja / Protest prosvetnih radnika
On veruje da brzinu kojom promene u digitalnoj eri nastupaju razvoj u školstvu prosto ne može ispratiti, a da uloga profesora polako ali sigurno postaje izlišna. Dostupnost svake moguće informacije u svakoj sekundi i bilo kom mestu umanjuju značaj i prestiž koje su prosvetni radnici nekada uživali.
Škola ne parira brzini kojom se društvo i tehnologija i čitav svet razvijaju. Problem je možda u tome da je danas sve što mi njima pričamo dostupno na internetu. Možda je samim tim na neki način obezvređen naš posao i prosveta nema više taj značaj, objašnjava Kanački za Sputnjik
On napominje da škola nije izolovana iz društva i da, iako važi za obrazovno-vaspitnu ustanovu, škola nije ta koja može ili treba da „odvaspitava“ ili „devaspitava“ decu. Dalji razvoj profesije koju je i sam izabrao ne može predvideti, ali napominje da nije nemoguće da se sva nastava, u nekom trenutku, bude odvijala upravo preko interneta i od kuće