NAUKA I TEHNOLOGIJA

Astronomi uhvatili poslednji „vrisak“ zvezde u crnoj rupi

Dva odvojena tima naučnika utvrdila su da je misteriozni sjaj koji se pojavio na nebu u februaru 2022. godine, nazvan AT2022cmc, bio astrofizički mlaz koji je izbio iz masivne crne rupe dok je „gutala“ zvezdu.
Sputnik
Hvatanje takvog događaja u svemirskim dubinama prava je retkost za astronome, a spomenuti AT2022cmc predstavlja ujedno i najudaljeniji takav događaj dosad uočen.
„Naučnici su poslednji put otkrili jedan od ovih mlazeva pre više od jedne decenije. Iz podataka koje imamo možemo proceniti da se relativistički mlazovi lansiraju u samo jedan posto tih destruktivnih događaja, čineći AT2022cmc izuzetno retkom pojavom. Zapravo, blesak svetla iz događaja je među najsvetlijim ikad opaženim“, rekao je američki astronom Majkl Koflin sa Univerziteta Minesota Tvin sitis.
Dva rada su objavljena u Nejčer i Nejčer astronomi.
Mnogo toga se dešava u našem divljem Univerzumu, mnogo susreta i događaja – supernove, brzi radio-rafali, sudari zvezda, interakcije u kompaktnim binarnim sistemima i mahnitosti hranjenja crnih rupa – koji su nepredvidivi, izbacujući privremene bleskove svetlosti koje bukte širom prostranstvo svemira, a zatim nestaju, piše portal „Sajens alert“.
Spomenuti događaj u februaru je uhvatio teleskop koji snima nebo severne hemisfere svaka dva dana. Nakon toga je 20 drugih teleskopa širom sveta i u svemiru krenulo u akciju i uhvatilo hrpu podataka o tom retkom kosmičkom obedu.
Iz bogatstva tih informacija, tim naučnika predvođen Koflinom i astronomom Igorom Andreonijem sa Univerziteta Merilend utvrdio je da je događaj nastao kao posledica plimnog poremećaja, koji je nastao dok je brzorotirajuća supermasivna crna rupa, mase oko 500 miliona puta veće od Sunčeve, gutala zvezdani materijal ogromnom brzinom, otprilike reda veličine od pola mase Sunca godišnje.
Plimni poremećaji su ekstremni i nastaju kada zvezda zaluta malo preblizu crnoj rupi. Plimne sile u gravitacijskom polju te crne rupe rastežu zvezdu, vukući je tako snažno da se ona rastrgne, a njene krhotine potom padaju u crnu rupu. Taj proces proizvodi blesak svetlosti, koji s vremenom bledi, ali možemo ga otkriti sa Zemlje ako je taj blesak dovoljno jak.
No to ipak nije ono što je proizvelo svetlost koju su astronomi videli iz AT2022cmc.
Stvari su izgledale prilično normalno prva tri dana. Zatim smo to pogledali rendgenskim teleskopom i otkrili smo da je izvor presvetao. Taj događaj bio je 100 puta jači od najsnažnijeg naknadnog sjaja gama-zraka. Bilo je to nešto izvanredno, kaže astronom Deraj Pašam s MIT-a, vođa drugog istraživanja.
Analiza te studije otkrila je da je uzrok svetlosti bio astrofizički mlaz. Kada se crna rupa hrani, ponekad sav materijal koji se vrti oko nje ne završi izvan njena horizonta događaja. Linije magnetskog polja tik uz spoljnu stranu horizonta događaja deluju kao akceleratori čestica i materijal u blizini crne rupe usmerava se duž tih linija, gde se izbacuje s polova crne rupe brzinom bliskom brzini svetlosti.
U slučaju AT2022cmc, jedan od tih mlazova usmeren je ravno prema nama i putuje brzinom od 99,99 posto brzine svjetlosti. Kada se materijal kreće prema nama brzinom bliskom svetlosti, čini se svetlijim nego što zapravo jest jer kretanje proizvodi promenu frekvencije valne dužine svetlosti. Taj je učinak poznat kao relativističko zračenje ili Doplerovo pojačanje, a ta promena poznata je kao Doplerov učinak. AT2022cmc je tek četvrti događaj pliminog poremećaja potaknut Doplerom ikada otkriven.
Očekivanja naučnika su da se može puno naučiti iz te umiruće svetlosti koja je do nas stigla s udaljenosti pola svemira. Primera radi, nepoznato je zašto neki poremećaji plime i oseke imaju mlazeve, a neki ne. Brzo okretanje crne rupe moglo bi biti ključno za stvaranje tih mlazova. Isto tako nije jasno kako supermasivne crne rupe nastaju i rastu. Visoke stope hranjenja, poput one koju pokazuje crna rupa AT2022cmc, mogle bi pomoći u rešavanju i te misterije. Nadalje, uočeni događaj plimnog poremećaja je i prvi otkriven pomoću optičkog istraživanja. Mnoštvo prikupljenih podataka pomoći će astronomima da u budućnosti identificiraju više takvih događaja.
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Naučnici rešavaju tajnu univerzuma: Kako nastaju kosmičke niti /foto/
Komentar