Švedski proizvođač kamiona „Skanija“ nije jedini proizvođač automobila koji razvija autonomna vozila, ali je nedavno postao prvi u Evropi koji ih koristi za isporuku komercijalne robe.
Kamere i senzori ugrađeni na krovu
„Preuzimamo robu i prevozimo je od tačke A do tačke B, potpuno autonomno“, rekao je AFP-u Peter Hafmar, voditelj odeljenja za autonomna rešenja u „Skaniji“, u transportnom odeljenju u Sodertaljeu, južno od Stokholma.
U pilot-projektu samovozeći kamion manevriše deonicom od otprilike 300 kilometara između Sodertaljea i Jonkopinga na jugu Švedske, dostavljajući brzu hranu. Vozilo spolja izgleda gotovo kao bilo koji drugi kamion, ali na krovu ima ugrađene kamere i dva senzora.
U kabini se volan i sedišta nalaze tamo gde ih i očekujete, ali nadzorna ploča puna je brojnih uređaja i ekrana, a mnoštvo žica vodi do stalka za kompjuter smešten iza suvozačevog sedišta.
Kamion bolje vozi sam
Inženjer Goran Fjalid sedi pored vozača na suvozačkom mestu, očiju prikovanih za prenosni računar koji prima video-snimke s kamera kamiona i prati titrajući tekst sa informacijama.
Drugi zaslon prikazuje 3D vizualizaciju kamiona na putu i svih vozila u blizini. Kamion kombinuje sve podatke različitih senzora sa dži-pi-esom, pri čemu različite tehnologije deluju kao rezervne kopije jedna drugoj.
„Ako oznake na putu nestanu na neko vreme, koristi se dži-pi-es i kamion ostaje u svojoj traci“, objasnio je Fjalid, dodavši da bolje vozi sam nego kada njime upravlja vozač.
On priznaje da je bilo puno pokušaja i promašaja da bi se kamion doveo do sadašnjeg stanja. Trebalo je prilagoditi stvari, poput načina na koji se kamion uključuje u saobraćaj na auto-putu i šta učiniti kada drugi automobil preseče put ispred njega.
Još ima prepreka koje treba rešiti
Svaki put kada kamion napravi nešto neočekivano, na primer zakoči ili uspori bez vidljivog razloga, Fjalid beleži tačan trenutak kada se to dogodilo da bi se zapisnici i podaci kasnije mogli pregledati. I senzori kamiona se kalibriraju svakodnevno pre izlaska na put.
Hafmar kaže da još ima prepreka koje treba rešiti pre nego što kamioni bez vozača postanu uobičajena pojava na putevima, kako u smislu tehnologije tako i u pogledu zakonodavstva. Očekuje se da će se to rešiti do kraja ove decenije ili početkom sledeće, napominje Hafmar.
Šta će biti s vozačima?
Pojava samovozećih kamiona može se smatrati pretnjom poslu vozača kamiona, jednom od najčešćih zanimanja u svetu. Ali, Hafmar smatra da su autonomna vozila potrebna da bi se rešio globalni nedostatak vozača.
On smatra da će proći još puno vremena pre nego što veštačka inteligencija bude u stanju da se nosi sa svim aspektima logistike. On pojašnjava da će se u početku autonomni kamioni verovatno koristiti za duga putovanja, ali poslednje kilometre do trgovine i kupca ipak će odraditi ljudi.
Prema izveštaju Međunarodne unije drumskog saobraćaja (IRU) iz aprila, u prošloj godini širom sveta je bilo oko 2,6 miliona nepopunjenih radnih mesta vozača kamiona.
Firme masovno traže samovozeće kamione
Hafmar ističe i ostale potencijalne prednosti: s obzirom na to da se računari ne moraju odmarati ni spavati, vozila mogu da putuju u vreme kada je saobraćaj manje gust ili voziti sporije, ali duže da bi se uštedelo na gorivu.
Veliki je broj firmi koje se bukvalno trkaju za lansiranje samovozećih kamiona. Startapovi „Aurora“, „Vaymo“, „Embark“, „Kodiak“ i „Tork“ (zajedno s „Dajmlerom“) sprovode testove u Sjedinjenim Američkim Državama, dok je kineski „Baidu“ najavio samovozeći kamion krajem 2021.
U Evropi „Iveko“ na ovom poslu sarađuje sa kalifornijskim start-apom „Plus“ uz podršku „Amazona“. I švedska kompanija „Einride“ uskoro planira da pokrene testiranja na nemačkim putevima, preneo je "Indeks".