Jedini meč pre Mundijala u Kataru, SAD i Iran odigrali su 1998. godine u Francuskoj kada su vladale nesuglasice te dve zemlje.
Utakmica je održana u izrazito napetom političkom kontekstu, ali su fudbaleri pokazali koliko je sport važan jer su na teren izašli kao prijatelji, iako su njihove zemlje prekinule diplomatske odnose.
Posle 24 godine dve reprezentacije ponovo su se srele u Kataru, a ovoga puta slavila je Amerika i ostavila Irance u suzama.
Međutim, ponovo su Amerikanci odreagovali na dirljiv način jer su prišli protivnicima i tešili ih.
Uplakani Iranci popadali su na travu od tuge i umora, a Amerikanci su tugovali zajedno sa njima iako su imali razloga za slavlje.
Said Ezatolhi, jedan od reprezentativaca Irana pao je na zemlju i zaplakao, a prišao mu je Džoš Sardžent, da bi mu se pridružili i saigrači Brenden Aronson, Diandre Jedlin i Timoti Vea.
„Mislim da je ovo više od fudbala. SAD i Iran imali su toliko problema politički, i samo sam želeo da pokažem da smo svi ljudska bića i da volimo jedni druge. Želeo sam da širim mir i ljubav, da mu pokažem da ga volim kao brata i na isti način kao ljude sa kojima sam odrastao, iako dolazimo iz različitih društvenih prilika i iako smo različito odrasli“, emotivan je bio Vea.
Aronson je takođe osetio potrebu da uteši Iranca.
„Teško je. Uložio je srce i dušu, odigrao sjajno, i teško je to videti kao kolega fudbaler. Ljudski je probati da ga utešim“, istakao je Aronson.
► Nedavno je gost emisije Miljanov korner bio novinar Nebojša Petrović koji je govorio o Svetskom prvenstvu.