Linija bi trebalo da bude zvezda projekta NEOM, vrednog 500 milijardi dolara, koji je 2017. promovisao prestolonaslednik princ Muhamed bin Salman.
Ovaj grad kakav još nije viđen na svetu, zamišljen je upravo kako mu ime kaže – kao linija duga 150 kilometara, širine 200 metara, oivičen zidom visine 500 metara koji sa spoljne strane ima ogledala…
„Zeleni grad“, do sada neviđen
Sam projekat „Linija“ najavljen je januara 2021. – grad bi trebalo da bude 100 odsto „zelen“, odnosno, da koristi čistu, ekološki prihvatljivu energiju i da će u velikoj meri koristiti senzore i veštačku inteligenciju za upravljanje gradskim uslugama.
Kako je jednom prilikom naveo princ Salman, NEOM je „civilizacijska revolucija koja stavlja ljude na prvo mesto, zasnovana na radikalnoj promeni urbanog planiranja“.
Locirana na severozapadu pustinjske kraljevine, Linija je, kao što joj samo ime kaže, zamišljena kao linijski grad u kome bi trebalo da živi oko devet miliona stanovnika, a fasada od ogledala omogućila bi mu da se „stopi sa prirodom“, glasi zvanično objašnjenje izgleda grada.
Ne bi trebalo da ima puteve, automobile, pa samim tim ne bi trebalo da bude ni izduvnih gasova – brza pruga omogućavala bi stanovnicima da sa kraja na kraj grada stignu za dvadesetak minuta.
Sve što je neophodno za svakodnevni život biće dostupno u roku od pet minuta hoda, a automatizovane usluge će pokretati veštačka inteligencija.
„Smanjena putovanja na posao stvoriće više prostora za slobodno vreme. Neplaćanje troškova kao što su osiguranje automobila, goriva i parkinga značiće veći raspoloživi prihod za stanovnike“, kaže se u PR tekstu NEOM-a.
Da bi se obezbedilo uspostavljanje mikroklimatskih prostora, okruženje je dizajnirano da omogući optimalnu ravnotežu sunčeve svetlosti, senke i prirodne ventilacije. Štaviše, zeleni otvoreni prostori širom grada će povećati udobnost za one koji žive, rade i posećuju grad.
„Linija će se pozabaviti izazovima sa kojima se čovečanstvo danas suočava u urbanom životu i osvetliće alternativne načine života. Ne možemo da ignorišemo krize životne sredine sa kojima se suočavaju naši i svetski gradovi, a NEOM je na čelu pružanja novih i maštovitih rešenja za rešavanje ovih problema“, rekao je princ Salman, koji je i predsednik Upravnog odbora kompanije NEOM.
Prema rečima Rouena Mura, novinara koji se u britanskom listu Gardijan bavi arhitekturom, projekat NEOM trenutno je „najdramatičniji projekat u svetu arhitekture i građevinarstva“.
Međutim, kako je moguće da se govori o ekološkoj održivosti projekta ako se uzme u obzir da bi njegova izgradnja proizvela više od 1,8 milijardi tona ugljen-dikosida, što je količina koju Velika Britanija emituje u četvorogodišnjem periodu; dalje, kakva je korist od visine Linije, ako u pustinji ima dovoljno mesta za izgradnju; i na kraju, kakva je korist od života u kanjonu pod velikim brojem nadzornih kamera, pita se britanski novinar.
I tu nastaje prva velika kontroverza – pored futurističkog izgleda, u Liniji je predviđen i futuristički nadzor uz veliki broj kamera i senzora za prepoznavanje lica. Sve to navodi na pomisao da bi nadzor nad stanovnicima mogao da poprimi zastrašujuće razmere.
To nije sve. Grad i čitav projekat NEOM zamišljeni su u „devičanski“ netaknutoj pustinji, što nije tačno. Pokrajina Tabuk dom je hiljada ljudi iz plemena Hovejtat koje igralo značajnu ulogu u arapskom ustanku iz 1916, čijeg je tadašnjeg vođu, Audu Abu Tajia ovekovečio Entoni Kvin u filmu „Lorens od Arabije“.
Hovejtati se ne protive izgradnji NEOM-a, samo ne žele da budu prisilno iseljeni sa zemlje na kojoj žive generacijama.
Ipak, bez obzira na sve, sredinom prošlog meseca objavljeni su snimci izgradnje Linije. Dronovi saudijske kompanije OT Skaj snimili su bagere koji kopaju rovove na lokaciji na kojoj bi grad trebalo da se nalazi.