Istraživanje je objavljeno u časopisu „Bulletin of the American Meteorological Society“ koji se ubraja među 10 odsto vodećih časopisa koji se bave atmosferom i geografskim disciplinama.
Ovo istraživanje zanimljivo je i zbog toga što najveći aktivni vulkan na svetu, Mauna Loa na Havajima, eruptira prvi put za poslednjih 40 godina.
Snažne vulkanske erupcije mogu da ugroze ljudsku populaciju neposredno u blizini vulkana ili posredno putem širenja vulkanskog oblaka niz vetar, cunamija, smanjenjem dolaznog sunčevog zračenja, ali, ako erupcija stvori snažan udarni talas u atmosferi, i putem talasa meteoroloških cunamija koji mogu da poplave obalna područja.
Takav udarni talas u atmosferi, koji je moguće čuti na udaljenostima od hiljadu i više kilometara i koji može više puta da obiđe zemaljsku kuglu brzinom zvuka, može da stvori talase visoke i do 10 metara.
U januaru ove godine upravo je eksplozija podmorskog vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha‘apai u Pacifiku prouzrokovala takav udarni talas koji je zabeležen na hiljadama mikrobarografa u celom svetu, pa i u Jadranskom moru.
„U našim istraživanja mi smo se usmerili na dva ključna pitanja. Zanimalo nas je koliko mogu da budu visoki talasi meteoroloških cunamija u moru u idealnim okolnostima i koliko su uslovi za vreme eksplozivne erupcije vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha‘apai bili blizu takvim uslovima“, kaže dr Klea Denamiel, vođa istraživanja iz Laboratorije za fiziku mora i hemiju vodenih sistema Instituta „Ruđer Bošković“.
„Uz pomoć naprednih globalnih modela atmosfere i mora, reprodukovali smo događaj i verifikovali ga globalnim merenjima. Potom smo napravili studiju osetljivosti, menjajući brzinu udarnog talasa koji je obilazio Zemlju“, dodao je dr Ivica Vilibić, jedan od autora rada, prenosi „Jutarnji list“.
Pritom je pokazano da, ako atmosferski talas putuje brzinom od oko 210 metara u sekundi, ili ako vulkanska eksplozija stvori deset puta izraženije akustičko-težinske udarne talase, talasi meteoroloških cunamija, stvoreni tim talasom, mogu na pojedinim obalama da dostignu visinu od 10 metara, dok bi na sedam odsto svih svetskih obala visina dolaznog talasa prelazila jedan metar.
„Poznato je da talasi cunamija takve visine mogu da prouzrokuju štetu u obalnom području i ugroze bezbednost plovidbe, pa bi, kod ovakvog događaja, šteta u celom svetu bila izrazito velika i sigurno bi bila uporediva sa štetom koju izazivaju najjači seizmički cunamiji“, objašnjavaju autori rada.
Autorski tim planira da napravi slične simulacije za druge potencijalne lokacije eksplozivnih supervulkana i tako kvantifikuju štetu na obalnim područjima s ciljem uspostavljanja sistema ranog upozoravanja stanovništva.