Kako prenosi portal Zelena učionica, profesorka fizike je planirala ispitivanje učenika, ali...
„Kad sam stigla na čas, shvatila sam da od ispitivanja nema ništa. Na brzinu sam sklopila pitanja, a deca su se oduševila. Svi do jednog su pomno pratili utakmicu i pokušavali da daju odgovore, istražujući u svojim udžbenicima i na internetu. Nisam želela da ih pustim da samo gledaju utakmicu, kad znam da sam to mogla da iskoristim da ujedno i nauče i utvrde znanje“, navela je Tatjana.
A baš na ovakvim časovima i u ovakvim prilikama se najbolji i prepoznaju. Tatjana je na projektoru iznad table pustila utakmicu, a na tabli ispisala pitanja na koja su đaci tokom meča zajedno odgovarali. Koji naš igrač ima najveću brzinu i koliko ona iznosi? Iz dimenzija fudbalskog terena, izračunaj površinu. Odredi srednju gustinu fudbalske lopte.
„Ovo nisu teška pitanja, ali u ovom danu ona i ne treba da budu teška, već da ih motivišu da istraže odgovore. Sportovi imaju mnogo prostora, da se deca zainteresuju i da nauče nešto. Iz fizike, iz hemije (doping, ishrana, opšte zdravlje sportista kroz njihove laboratorijske analize), anatomija sportiste, primarna građa fudbalera, statistika i analiza igre (matematika), i naravno pravila igre i analiza utakmica sa nastavnikom fizičkog vaspitanja. Eto, tako ja to gledam“, kaže profesorka i dodaje da je drugi čas imala u drugom odeljenju, gde su đaci bili jednako budni i zainteresovani.