Prema Putinovim rečima, poseta Tokajeva „naglašava posebnu prirodu odnosa“ Moskve i Astane. On je još jednom svom kolegi čestitao pobedu na izborima, koji su održani pre samo nedelju dana, i poželeo mu uspeh.
Sa svoje strane, Tokajev je ukazao na „duboko politički značaj“ svog puta u Rusiju neposredno nakon reizbora.
„Za Kazahstan, Rusija je bila i ostala glavni strateški partner i država sa kojom nas povezuju duboki odnosi u različitim granama“, ocenio je Tokajev.
Potpisivanje deklaracije
Povodom 30. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa, Rusija i Kazahstan potpisali su deklaraciju u kojoj su navedeni ključni geopolitički stavovi strana.
„Ruska Federacija i Republika Kazahstan zalažu se za depolitizaciju delovanja multilateralnih ekonomskih organizacija koje nemaju politički pravac, kako bi se obezbedio najbrži i najefikasniji odgovor na savremene izazove u oblasti međunarodnih trgovinskih i ekonomskih odnosa“, navodi se u dokumentu.
Kazahstan se nije pridružio antiruskim sankcijama. Istovremeno, on blisko sarađuje sa Kinom, a Peking takođe nije protiv Moskve. Takav „antiamerički front“ ne može, a da ne zabrinjava Amerikance koji žele da povećaju svoj uticaj u Aziji.
Međutim, dvojica lidera nisu se fokusirala na spoljnopolitičke izazove od strane Zapada. Oni su se usmerili na podršku siromašnim državama.
Kako se navodi u dokumentu, predsednici su pozvali da međunarodni trgovinski i finansijski sistem bude pravedniji, uravnoteženiji i oslobođen unilateralnih sankcija, kao i da odražava realnost multipolarnog sveta. Rusija i Kazahstan će, takođe, nastaviti da stvaraju povoljne tehničko-ekonomske uslove za tranzit energetskih resursa preko teritorija ovih zemalja u treće zemlje u skladu sa međunarodnim obavezama.
Osim toga, Moskva i Astana će se pozabaviti specijalizacijom proizvodnje i kooperacijom u svim oblastima industrije.
Prioritet spoljne politike je Zajednica Nezavisnih Država: „Ruska Federacija i Republika Kazahstan će nastaviti aktivnu saradnju na jačanju integracionih procesa u ZND“.
Takođe, obe strane „primećuju potrebu što skorijeg stupanja na snagu Konvencije o pravnom statusu Kaspijskog mora od 12. avgusta 2018. godine, uz poštovanje svih principa aktivnosti priobalnih država na Kaspijskom moru predviđenih ovom konvencijom u cilju povećanja efikasnosti kaspijske saradnje“.
Ova konvencija garantuje suverena prava kaspijskih zemalja na njegove resurse, kao i odredbu o neprisustvu vanregionalnih oružanih snaga tamo. Dokument nije potpisao samo Iran.
U deklaraciji se, takođe, ističe da Rusija i Kazahstan prepoznaju ključnu ulogu Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u osiguravanju regionalne bezbednosti i imaju za cilj zajedničku izgradnju potencijala ove asocijacije. U posebnom paragrafu lideri su naglasili da „u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da on nikada ne sme biti pokrenut“.
Sve u svemu, deklaracija je postala svojevrsna spona između prethodnog predsedničkog mandata Tokajeva i novog, obezbeđujući temeljne osnove rusko-kazahstanskih odnosa.