Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) saopštila je da je spremna da izdvoji 25 miliona dolara za program „podrške civilnom društvu u Iraku“. Prema navodima agencije, ovom podrškom u javnoj sferi povećaće se, kako tvrde, aktivnost građana, posebno žena i mladih ljudi.
Amerikanci su pomalo cinični
Prema mišljenju vodećeg istraživača Centra za arapske i islamske studije na Institutu za orijentalistiku Ruske akademije nauka Borisa Dolgova, namere Amerikanaca da se angažuju u razvoju civilnog društva u Iraku su cinične.
„Treba podsetiti da su Sjedinjene Države 2003. godine zapravo izvršile agresiju na Irak, na suverenu državu. Ovu agresiju je podržao veliki broj američkih saveznika, a rezultat je bio uništenje iračke države. Osim toga, nastradao je veliki broj ljudi, među kojima i mnogo civila. Još jedna veoma značajna činjenica je da su u Iraku Amerikanci koristili nisko obogaćeni uranijum – onaj isti koji su koristili i u Jugoslaviji. A danas SAD nameravaju da se angažuju u razvoju civilnog društva u Iraku. Ovo izgleda pomalo cinično“, izjavio je stručnjak za RT.
Staviti Irak pod svoju kontrolu
Međutim, kako kaže za Sputnjik Oleg Glazunov, ekspert Udruženja vojnih politikologa i vanredni profesor Katedre za političke nauke i sociologiju na Ruskom ekonomskom univerzitetu „Plehanov“, Amerikanci žele da pomognu civilnom društvu isključivo zarad svoje koristi. Njihov cilj je, prema rečima Glazunova, stvaranje prozapadnih nevladinih organizacija.
„Uz pomoć ovih organizacija, koje će u suštini kontrolisati Sjedinjene Američke Države, Amerikanci će moći da utiču na političke procese u Iraku. Osim toga, nije isključeno da značajan deo novca neće otići na podmićivanje političke elite i rukovodstva zemlje. Zbog toga Amerikanci i izdvajaju novac. Međutim, oni nekako moraju da opravdaju svoj postupak.Zato i govore da finansijska sredstva idu za podršku civilnom društvu“, objašnjava stručnjak.
S druge strane, prema rečima eksperta Ruskog instituta za strateške studije Vladimira Fitina, Amerikanci izdvajaju prilično velike sume novca onim zemljama koje žele da preuzmu pod svoju kontrolu.
„Amerikancima je Irak posebno važan sa tačke gledišta sprečavanja jačanja iranskog uticaja u ovoj zemlji, koji je za Sjedinjene Američke Države glavni neprijatelj u regionu Bliskog istoka. Dakle, uz finansijsku podršku kurdskim formacijama i antiiranskim strukturama, kao i pojedinačnim oružanim grupacijama, Amerikanci izdvajaju sredstva za podršku i civilnom društvu. Oni uz to pokušavaju da veliki deo stanovništva nastroje protiv Irana a da Ameriku smatra svojim saveznikom“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
Jačanje pozicija na Bliskom istoku
Osim toga, ovim potezom, prema rečima Glazunova, Amerikanci žele i da ojačaju svoje pozicije na Bliskom istoku.
„Ko kontroliše Bliski istok može da kontroliše naftu, gas i prirodne resurse. Pre nekih šest godina bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Amerika napravila veliku grešku kada je ušla u Irak.Međutim, da oni to nisu uradili, na Bliski istok bi došla Rusija, Iran i Kina. Zbog toga Amerikanci jačaju svoje pozicije ovde. Oni ne žele da to uradi Kina kojoj su potrebi energetski resursi, ili Rusija i Iran koji žele da postanu regionalni lideri“, objašnjava stručnjak.
Na pitanje da li će stanovništvo i rukovodstvo Iraka pasti pod uticaj Amerikanaca, Aleksej Borzenko, koji je svojevremeno bio i ruski ratni dopisnik iz nekadašnje Jugoslavije, Iraka i Libana, kaže da u ovoj zemlji, oko 80 procenata stanovnika, mrzi Ameriku.
„Tokom rata u Iraku poginuo je veliki broj ljudi. Na kraju krajeva, Amerikanci su ušli u Irak i započeli intervenciju samo zbog nafte. Sada će SAD izdvajati novac za propagandu, subvencionisanje javnih organizacija, agente...Ali, mala je verovatnoća da će narod Iraka preko noći zavoleti Amerikance“, naglašava naš sagovornik.
Prema navodima USAID-a, ovaj program može povećati aktivnost Iračana u različitim oblastima, uključujući, na primer, klimatske promene. Osim toga, program će pomoći u jačanju održivosti civilnog društva u zemlji.
„Američka agencija za međunarodni razvoj radi na tome da Irak postane stabilnija i demokratska država. Problemi na putu ka ovoj tranziciji bili su stalni sukobi i poteškoće koje doživljavaju organizacije civilnog društva u ispunjavanju posredničke uloge između iračkog naroda i vlade“, navodi ova organizacija.
Podsetimo, 20. marta 2003. Sjedinjene Američke države i njeni saveznici započele su operaciju „Šok i strahopoštovanje“, koja je kasnije nazvana „Iračka sloboda“. Prema istraživanju iračkog Ministarstva zdravlja, sprovedenom za Svetsku zdravstvenu organizaciju, broj civilnih žrtava u Iraka od početka rata do juna 2006. kreće se između 104.000 do 223.000 hiljada ljudi.