Čak se i jedan od trgova zove Pjaca Longevita, Trg dugovečnosti. Sada je u selu devetoro stogodišnjaka na 1.780 stanovnika, što im kao rekord priznaju i u „Ginisovoj knjizi“.
Najmlađa stogodišnjakinja u Perdasdefoguu je Anuncijata Stori, koja je trocifreni rođendan proslavila u avgustu.Za sebe kaže da je „zdrava kao riba“.
Živahna i vesela, ova starica ne pije lekove i kuva minestrone s domaćim fregulama (sardinijsko testo).
Da li je hrana tajna dugovečnosti meštana?
Pjetro Mereu, reditelj dokumentarca „Klub stogodišnjaka“, kaže da su ljudi na istoku Sardinije teško živeli, ali sa mnogo manje stresa nego danas. Oni prate ritam prirode umesto da stalno brinu o mobilnim telefonima ili elektronskoj pošti.
Antonio Brundu potvrđuje da je zemljoradnja u selu oduvek bio glavni posao.
„Ljudi su uvek radili na svežem vazduhu“, kaže Burdu, koji je sa 104 godine najstariji u selu.
Njegova koža je i dalje zategnuta i blago osunčana, a samo manjak prednjih zuba ukazuje na „poodmakle godine“.
Salvatore Mura, istoričar i opštinski odbornik, kaže da nekoliko faktora može da objasni dugovečnost meštana: Prvo genetika, a drugo - jedu hranu koja je proizvedena na udaljenosti od nula metara, odnosno u njihovim vrtovima.
Važno je i društvo
„Do poslednjeg dana okruženi su članovima porodice. I to ih čini fizički i mentalno zdravima“, objašnjava Mura.
Svačiji stoti rođendan selo slavi zajednički. Ove godine ih više neće biti, ali moglo bi iduće.
Konobar Masimo, koji poslužuje goste na centralnom trgu, Pjaca Evropi, tvrdi da je „jednostavno sardinijski način života“ zaslužan za dug život. „Ovde ljudi ne piju lekove, jedu zdravo i žive mirno“.
Svoje zaključke o sardinijskoj dugovečnosti pokušaće da izvedu i naučnici.
Univerzitet Sasari planira sekvenconirati 13.000 uzoraka DNK iz pokrajine Oligastre, objavila je nedavno Ansa.
„Nadamo se da ćemo pokazati da ljudi na Sardiniji dobro žive, a bio bi to i način da „izreklamiramo“ naš kraj", rekao je vicerektor Gavino Marioti, preneo je „Jutarnji list“.