Ovako su u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ nekadašnji srpski vicepremijer dr Nebojša Čović i sociolog dr Vladimir Vuletić ocenili vest da u Briselu, na hitnom sastanku između Beograda i Prištine koji je sazvao šef evropske diplomatije Žozep Borelj nije došlo do dogovora.
Svako nasilje koje se bude desilo na KiM i svaki sukob ide na račun međunarodne zajednice – potpuno birokratizovane EU koja ništa nije uspela da uradi, a neprekidno je nadgledana od strane SAD, smatra Čović.
Prema njegovom mišljenju, specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar trebalo bi da bude „jasniji i direktniji“ i da se posluži tehnologijom kojom se služio njegov prethodnik Ričard Grenel – da Aljbinu Kurtiju zapreti smenom.
Čović sarkastično primećuje da ima razumevanja za Kurtija i njegovu unutrašnjepolitičku situaciju.
„On ako popusti, pa se dođe do izbora – doviđenja. A Haradinaj već skuplja bogate Albance, njihove lobiste“, navodi Čović.
Srbi bi, dodaje Čović, trebalo da nastave sa izlaskom iz prištinskih institucija, i to ne samo na severu KiM, već i na jugu i to prema modelu koji su albanski separatisti sprovodili u prošlosti.
„To je jedan modalitet; možda je radikalan, ali mislim da će vrlo brzo dati rezultate“, Čovićevo je mišljenje.
Prema Vuletićevim rečima, nakon neuspešnog sastanka, stvari su prepuštene zbivanjima na terenu. Jedna od opcija je da Srbi na severu KiM prihvate kosovske tablice; druga je da to ne prihvate i da počnu kažnjavanja; treća opcija je pobuna i eskalacija situacije – kosovska policija može da kažnjava „neposlušne“ ili da ih ne kažnjava, srpska država može da podržava Srbe ili da ih ne podržava – mnogo je opcija, radi se o jednačini sa velikim brojem nepoznatih, tvrdi Vuletić.
„Sve ovo govori o tome da se, nažalost, približavamo onome čega su svi bili svesni i pre nego što je ovaj sastanak organizovan i sada je samo pitanje da li će i ko preuzeti odgovornost i na koga će se ta odgovornost svaliti za eventualne nemile događaje“, kaže on.
Tablice su samo posledica, dok su problemi mnogo dublji, smatra Nebojša Čović. Koliko se Srba vratilo, upitao se on. Faktičko stanje na terenu je takvo da Srbi vlast u Prištini doživljavaju kao vlast koja želi da ih na sve moguće načine protera. To, na neki način i jeste krajnji cilj kosovskih Albanaca, tvrdi on.
„Svako nasilje koje se bude desilo na KiM i svaki sukob ide na račun međunarodne zajednice – potpuno birokratizovane EU koja ništa nije uspela da uradi, a neprekidno je nadgledana od strane SAD“, ističe on.
Odgovornost za sve bezbednosne izazove na KiM, prema Čovićevim rečima, isključivo je u rukama Kfora. Potencijal za sukob na KiM je veliki, a možda neko to i priželjkuje, dodaje on.
„Kao da se neko ubi pričajući da mu ne treba sukob na Zapadnom Balkanu, a ispod stola sve radi da do nekog sukoba dođe. I tu se ubacuje priča oko Rusije, politički se zloupotrebljava, podmeće se intenzivno, iako je ono što se dešava u Ukrajini posledica eklatantnog kršenja međunarodnog prava na prostoru Srbije“, kaže Čović.
U prognozi šta će se događati u budućnosti, Vuletić napominje da svaka sitnica može da zapali situaciju, ali može da se dogode i mali koraci koji bi mogli da pokrenu nove procese, kao što je to učinio Briselski proces. Srbija treba da čeka i ne bi trebalo da da bilo kakav povod da bude optužena da je zapalila šibicu.
Ako međunarodna zajednica iskreno želi da do sukoba ne dođe, sukoba neće biti, kaže Čović. Ukoliko, pak želi, do sukoba će doći, ali sitni potezi Srbije treba da budu smišljeni tako da Beograd nikako ne može da bude optužena za potpirivanje sukoba.