Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je većinom glasova izveštaj u kom se traži da se pristupni pregovori sa Srbijom uslove usklađivanjem zvaničnog Beograda sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, odnosno uvođenjem sankcija Rusiji, ali i ukidanje pristupnih fondova iz EU, ako Srbija to ne uradi.
Rezolucije kao vid pritiska na Srbiju
Nacrt rezolucije koji je usvojen na Odboru je potekao od poslanika EP Tonina Picule, a pred poslanicima Evropskog parlamenta naći će se na plenarnoj sednici u utorak 22. novembra.
Ovo nije prva rezolucija koja nosi antisrpsko obeležje, a da je usvojena u EP, kaže Filipovska za Sputnjik, podsećajući da je letos EP usvojio Rezoluciju o međusobnom priznanju Kosova* i Srbije.
„Pre svega ne ne očekujem da će ova Piculina rezolucija biti usvojena. Ali i da se to desi, ona ima samo svojstvo preporuke, i zemlje članice nemaju obavezu da je sprovode. Sem toga, zemlje članice Evropske unije vrlo dobro znaju da je Srbija u predpristupnoj fazi za članstvo u EU i da bi blokada svih fondova koje dobijamo od EU značila udaljavanje Srbije od Evropske unije,“ ističe Filipovska.
To nije interes EU, dodaje ona, a kao primer za to navodi i nedavni potez šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je tokom posete ovom regionu ovdašnjim državama obećala pomoć za energetsku stabilnost.
EU nije u interesu da udalji Srbiju od sebe
„Picula kao poslanik EP i izvestilac EU za Crnu Goru, očigledno prednjači u nekakvoj antisrpskoj politici i takvih pojedinaca ima i u drugim državama, ali oni ne zastupaju većinski evropski stav. Očekivano je da će EU da vrši konstantan pritisak da uvedemo sankcije Rusiji, ali mi za sada uspešno tome odolevamo,“ ističe ona.
Filipovska kaže da je ova rezolucija još jedna potvrda da se radi o pritisku na Srbiju ne samo da uvede sankcije Rusiji, nego i da se odrekne svojih nacionalnih interesa i samostalne politike u odlučivanju.
„Mi kao zemlja nismo u obavezi da usaglasimo našu spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU dok ne postanemo njena članica, međutim, oni nastavljaju sa tim pritiscima u vidu rezolucija, amandmana i tako dalje, iako sam uverena da zemlje članice, bilo da ta rezolucija bude usvojena ili ne, neće Srbiji ukinuti pristup bilo kojim fondovima iz EU, jer to nije ni u interesu EU,“ kaže sagovornica Sputnjika.
Šta traži Piculina rezolucija
U delu rezolucije koji se odnosi na Srbiju, na nacrt rezolucije o kojoj će se glasati na plenarnom zasedanju 22. novembra podneta su još dva usmena amandmana u kojima se poziva da se posebno ispitaju svi projekti u Srbiji koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, “kako bi se osiguralo da svi rashodi u EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima Evropske unije”.
U drugom usmenom amandmanu predlaže se i formulacija da države članice da preispitaju sve “bilateralne kao i fondove EU za Srbiju, koji bi koristili srpskim vlastima”.
Nakon glasanja u plenumu izveštaj Tonina Picule će dobiti formu rezolucije, koja je i zvanični stav Evropskog parlamenta o stanju politike proširenja. Rezolucije EP imaju formu preporuke državama članicama i drugim institucijama u EU, ali ne i obavezujući karakter.