Ona je to izjavila komentarišući navodne predloge međunarodne zajednice, prenete u pojedinim medijima, o deeskalaciji situacije na severu KiM, među kojima se ističe zahtev da se o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom, čije je formiranje već predviđeno briselskim sporazumom, razgovara u okviru francusko-nemačkog plana za rešenje kosovskog pitanja.
Premijerka je istakla da je Briselski sporazum prvi sporazum o normalizaciji i da on mora da se implementira.
"On je već dogovoren, on je već potpisan i njegova implementaciju garantuje Evropska unija. Ne možete da kažete ''Beograd je ispunio sve dogovore iz Briselskog sporazuma, a to što Priština nije ispunila, pa šta da se radi'', to nije fer", istakla je premijerka ta Tanjug.
Kako kaže, ovde je na liniji čitav kredibilitet EU.
"Potpis visokog predstavnika EU je na tom dokumentu, ja ne znam kako možemo uopšte da razgovaramo o takvim stvarima i nadam se da je to lažna vest ili poluinformacija, zato što ne bi imala nikakvog smisla", ocenila je Brnabićeva.
Premijerka kaže da nije upoznata sa navodima albanskih medija da je dogovor o deeskalaciji na severu KiM već postignut, te da će u petak biti obelodanjen.
Na pitanje da li ima prostora za dijalog u ovim okolnostima, Brnabić odgovara da ga ne vidi.
"Nisam optimista, ne znam kakav bi dodatni dogovor mogao da bude postignut, s obzirom na to da je Priština prekršila sve dogovore koji su ranije bili postignuti i da mi tražimo samo poštovanje tih potpisanih sporazuma. Znam da predsednik Vučić daje sve od sebe, znam i da je u stalnoj komunikaciji sa Srbima sa KiM i da pokušava da nađe neko rešenje koje bi opet dalje osiguralo mir i stabilnost na našim prostorima", istakla je premijerka.
Pojedini mediji na albanskom objavljuju non pejpere, ali i navodna ekskluzivna saznanja da je načelno postignut dogovor o deeskalaciji situacije na KiM.
Prištinska Koha objavila je još jedan, navodni non-pejper, ovog puta o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je, kako navodi ovaj medij, prateći pravni dokument francusko-nemačkog predloga.
Kao rešenje zastoja u formiranju ZSO u tom dokumentu navodi se usvajanje novog zakona kako bi obaveza Prištine iz prvog briselskog sporazuma da osnuje ZSO bila realizovana preko parlamenta, a ne vlade.