„Pretpostavka da je u Poljsku pala ne ruska, već ukrajinska raketa protivvazdušne odbrane, sa našeg stanovišta malo menja suštinu stvari: Rusija sistematski uništava ukrajinsku civilnu infrastrukturu kršeći međunarodno pravo, a činjenica da bombardovanje na granici može pogoditi poljsku teritoriju Rusima je dobro poznato i izgleda da su spremni da preuzmu taj rizik“, rekla je Melonijeva na konferenciji za novinare na marginama samita G20 u Indoneziji.
Ona je istakla je da „odgovornost za ono što se dogodilo, po našem mišljenju, u potpunosti na Rusiji, čak i ako je ukrajinska raketa pokušala da blokira bombardovanje civilnih objekata“.
Incident u Poljskoj
Poljski mediji su 15. novembra javili da su dve rakete pale u Lublinskom vojvodstvu na granici sa Ukrajinom, pri čemu su dve osobe poginule. Ministarstvo spoljnih poslova zemlje saopštilo je da je raketa koja je pala u Poljskoj ruske proizvodnje. Međutim, ova informacija nije potvrđena u SAD, a zatim je predsednik SAD Džozef Bajden saopštio da prema preliminarnim informacijama nije tačna verzija da je u pitanju ruska raketa.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da tog dana nije bilo napada na ciljeve u blizini ukrajinsko-poljske granice, a objavljene fotografije nekih krhotina nemaju nikakve veze sa ruskim oružjem. Fotografije objavljene u Poljskoj sa mesta incidenta u Pševodovu nedvosmisleno ukazuju da su tamo pali fragmenti rakete ukrajinskog PVO sistema S-300, istakli su u Ministarstvu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u sredu da Alijansa nema dokaza da je pad rakete u Poljsku rezultat namernih dejstava.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan takođe je izjavio da, prema dostupnim podacima, Rusija nije umešana u incident sa padom rakete u Poljskoj. Prema rečima turskog lidera, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je šest zemalja NATO-a razgovaralo o incidentu i zaključilo da je mogla biti u pitanju tehnička greška, kao i da raketa nije bila ruska. Prethodno je Asošiejted pres, pozivajući se na američke zvaničnike, javio da su raketu koja je pogodila Poljsku, prema preliminarnim podacima, ispalile ukrajinske trupe kako bi oborile rusku raketu.
Oružane snage Rusije počele su 10. oktobra da izvode intenzivne napade na ukrajinsku infrastrukturu – dva dana nakon terorističkog napada na Krimski most iza koga, prema navodima ruskih vlasti, stoje ukrajinske obaveštajne službe. Napadi se izvode na objekte energetike, odbrambene industrije, vojne komande i veze širom zemlje. Od tada se u ukrajinskim regionima svakodnevno, ponekad i u celoj zemlji, objavljuju upozorenja o vazdušnim napadima.