Nastupa azijski momenat: Amerika ne može da zaustavi širenje uticaja Rusije i Kine

Ovo za Sputnjik kaže spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović, analizirajući Samit ASEANA održan proteklog vikenda u Kambodži.

On objašnjava da je ključni događaj u okviru Samita bio Forum istočne Azije, na kome, pored članica asocijacije učestvuju i partneri ASEANA, među njima su Ruska federacija, Kina, SAD, Japan, Južna Koreja, i dodaje da će u narednih nedelju dana pažnja celog sveta biti usmerena na ovaj region. Na Baliju se, 15. i 16. novembra sastaje G20, a nakon njega je samit APEK-a, Azijsko – pacifičkog foruma ekonomske saradnje, na Tajlandu, u Bankoku.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na Forumu istočne Azije govorio je o pokušajima SAD i NATO da militarizacijom azijsko-pacifičkog regiona njime zavladaju. Rekao je da NATO više ne govori da je odbrambeni savez i da svoju „liniju odbrane“ već pomera na Južno kinesko more.

„Treba primetiti da američlka delegacija nije napustila salu dok je govorio ministar Lavrov. I Bajden je održao govor, kao i Kineski premijer Li kećijang. Sve je prošlo u dosta diplomatskom maniru. Takođe, ministar Lavrov je bio na jednoj veoma posećenoj večeri koju su mu priredili domaćini. Dakle, tu nije bilo bojkota kojim su mahali i pretili zapadni mediji“, primećuje Korkodelović.

On podseća da je Lavrov na ovu temu govorio i u septembru, na ministarskom sastanaku Istočno - azijskog foruma u prestonici Kambodže.

„SAD pokušavaju da stvore određene manje saveze, kao što je AUKUS, vojni savez Velike Britanije, SAD i Australije, sa idejom da se proširi na Novi Zelanad, Kanadu i Japan, čiji je glavni cilj u azijsko – pacifičkom regionu ograničavanje delovanja i širenja Kine i Rusije. Rusija, posebno u vreme sukoba u Ukrajini, a naročito u vreme sankcija i neviđenog medijskog bojkota i blaćenja, sve više gleda na Istok, orijentiše se na Istok i tako na neki način odgovara na večno pitanje kome pripada, Evropi ili Aziji“, kaže Korkodelović.

On dodaje da ne gleda samo Rusija nepovoljno na koncept širenja NATO-a, koji je ozvaničenje dobio na julskom samitu Alijanse u Madridu kada je rečeno da je NATO zapravo zaštitnik mira na globalnom planu i da se zato širi na azijsko - pacifički region.

„To pre svega rade zbog obuzdavanja Kine i Rusije, a u Moskvi i u Pekingu smatraju da je to izuzetno opasno, jer se pokazalo da gde god je NATO prisutan, tu su česte provokacije, mogući su oružani sukobi, intervencije, pa i otvoreni ratovi. Kineska štampa istovremeno upozorava na dalje širenje prisustva NATO u formi AUKUS-a ili „Pet očiju“. To bi moglo da bude pogubno za ovaj region“, kaže Korkodelović.

On dodaje da su u poslednje vreme u ovom regionu aktivne i zemlje poput Francuske, koja ima svoje kolonijalne posede na Pacifiku, kao što je Nova Kaledonija, jedna od poslednjih kolonija u svetu i Tahiti. Prisutna je i Holandija, koja je nekada imala najvredniji koloniju, Indoneziju.

„Čak se i Nemačka pojavljuje sa svojim ratnim brodovima u vodama Pacifika. Sve to ne deljuje dobro Kini i Rusiji. Potpuno je razumljivo što je ministar Lavrov održao govor u tom duhu“, ocenjuje naš sagovornik.

Deset zemalja ASEANA, čiji je glavni partner NR Kina, prostiru se na 4,5 miliona kvadratnih kilometara, uključujući 20 hiljada ostrva. Na ovom prostoru živi oko 660 miliona ljudi, a preko 50 odsto su mladi do trideset godina.

ASEAN ima izuzetnu radnu snagu, koja će možda u narednim decenijama preteći, što se tiče radno sposobnog stanovništva i Kinu. ASEAN, kao entitet je sada peta najveća ekonomska sila sveta, a posle 2030. bi trebalo da bude četvrta. To je izuzetno važan deo „azijskog momenta“.

„Put do Pekinga, Vašington vodi preko Moskve. Amerikanci su jasno u svojoj najnovijoj strategiji nacionalne bezbednosti istakli da je njihov glavni konkurent, pa i glavna pretnja nacionalnoj bezbedosti upravo Kina, zbog ekonomske moći“, podseća Korkodelović.

Kada je reč o „azijskom momentu“, važna je još jedna činjenica, Azija čini 60 odsto stanovništva sveta, daleko najviše doprinosi privrednom razvoju čovečanstva u poslednje dve decenije;

„Otuda SAD, da bi mogle da sačuvaju primat, a to bezuslovno žele, moraju da vide kako će obuzdati pre svega NR Kinu, mada je rat u Ukrajini pokazao da možete štampati dolare, ali ne možete štampati naftu i gas, ne možete štampati rudno bogatstvo. Pojedini ekonomisiti sa Zapada ukazuju da ne postoji dovoljno svesti o značaju ruske privrede, bez obzira što joj se često spočitava da nije reformisana, da je benzinska pumpa sa nuklearnom bombom“, kaže Korkodelović.

On dodaje da Amerika dobro zna da je, mereno paritetom kupovne moći, Rusija iza Nemačke četvrta najveća sila sveta, sa dobrim izgledima da je pretekne narednih godina.

Ekonomski moćna Azija sa ovakvom Rusijom i Kinom kao najvećom ekonomijom u razvoju velika je prepreka za SAD, pored izuzetno teških sankcija uvedenih Rusiji i novih sankcija uvedenih Kini.

„Poslednji set se odnosi na visoke tehnologije, već se priča o tome da je na pomolu rat visokih tehnologija između SAD i Kine. Na Kongresu Komunističke partije mogli smo da čujemo da je razvoj visoke tehnologije deo strategije nacionalne bezbednosti Kine“, kaže Korkodelović.

On dodaje da SAD treba da imaju na umu još jednu važnu činjenicu koja dolazi uz „azijski momenat“, važna uloga Kine u diplomatskom rešavanju sporova.

„Kina nikako ne želi da prihvati da se u sukobu u Ukrajini radi o novom hladnom ratu i nastoji po svaku cenu da održava mir, da budu izbegnuti eventualni vojni sukobi sa SAD oko Tajvana ili Južnog kineskog mora. Kina je svesna da je mir, bezbedno okruženje uslov za bezbedan dalji privredni rast“.