Fizičari misle da je univerzum ravan. Nekoliko dokaza ukazuje na to: svetlost koja je ostala od Velikog praska, brzina širenja univerzuma na različitim lokacijama i način na koji univerzum „izgleda“ iz različitih uglova, rekli su stručnjaci za „Lajv sajens“.
Teorijski astrofizičar i profesor astrofizičkih nauka Dejvid Spergel decenijama je istraživao oblik univerzuma. U studiji iz 2003. izmerio je nepravilnosti u kosmičkoj mikrotalasnoj pozadini (CMB), svetlost koja je preostala od Velikog praska, koju je primetila Nasina Vilkinsonova sonda za mikrotalasnu anizotropiju (VMAP) i letelica Plank Evropske svemirske agencije.
U ovom slučaju, VMAP merenja CMB fluktuacija ukazuju da je univerzum bio i beskonačan i ravan. Spergel je takođe uporedio ova merenja sa onima koje je napravila letelica Plank, što je dodatno ograničavalo moguće oblike koje bi univerzum mogao da poprimi.
„Možemo da merimo zakrivljenost sa određenom nesigurnošću, tako da možemo sa nesigurnošću reći da je zakrivljenost nula. Dok možemo da smanjujemo nesigurnost, samo u najboljem slučaju ograničavamo geometriju“, rekao je Spergel.
Drugi razlog zašto je Spergel siguran da je univerzum ravan je njegovo brzo širenje, koje je obuhvaćeno Hablovom konstantom. Pošto je univerzum od nastajanja kao kompaktne lopte materije prešao u širenje izvanrednom brzinom, svo to istezanje ga je učinilo ravnim, ili barem što je moguće više ravnim.
Dokazi o „ravnoći“ univerzuma se takođe pojavljuju u onome što je poznato kao kritična gustina. Na kritičnoj gustini, hipotetički univerzum bi bio ravan i na kraju bi prestao da se širi, ali tek nakon beskonačnog vremena, prema Tehnološkom univerzitetu Svinburn u Australiji. Kada bi hipotetički univerzum bio gušći od ovoga, bio bi zakrivljen poput sfere i na kraju bi se urušio u sebe zbog svoje gravitacije – predloženi fenomen poznat kao „Veliki krckanje“, piše „Lajv sajens“.