Dobro bi bilo da to bude moguće makar 2025. godine, kaže za Sputnjik, Milić Đoković iz grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije, koji se posebno bavi problemom legalizacije nekretnina.
Novim zakonom omasoviti legalizaciju
Direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković izjavio je da je u toku rad na predlogu novog Zakona o legalizaciji čija bi rešenja trebalo da omoguće „masovnu“ legalizacije, jer je u Srbiji evidentirano više od 2,5 miliona nelegalnih objekata. To je pokazao satelitski snimak RGZ.
Gradovi i opštine zbog ograničenih resursa uspevaju da, u proseku, reše nešto više od 20 predmeta legalizacije mesečno, dok na svakog službenika dođe više od 1.100 zahteva. Tim tempom ozakonjenje bi bilo okončano tek za nekoliko decenija, iako je rok za završetak naredna godina. Izostanak legalizacije onemogućava građane da u punoj meri koriste svoju imovinu, lakše je stavljaju u promet, založe za kredit…
Đoković konstatuje da je jedan od problema sa kojima se suočavamo taj što za sve evidentirane nelegalne objekte nisu podneti zahtevi za legalizaciju.
Brojke u magli
„Totalno je u magli brojka koliko realno ima zahteva podnetih za ozakonjenje. Druga stvar je, koliko ima zahteva koji su podneti za ozakonjenje koji nisu samo prazna košuljica. Mi zakon o legalizaciji menjamo svake dve godine, a nikada da se stane tome u kraj“, kaže naš sagovornik.
On podseća da smo doneli zakon 2003. godine, pa 2012-2013, pa 2015. kada je rečeno da će sve biti srušeno što se ne ozakoni. I evo opet idemo u izmenu zakona, što znači da prethodna zakonska rešenja nisu donela željeni rezultat.
Novi zakon trebalo bi da omogući masovnu legalizaciju objekata pojednostavljenjem procedure i smanjenjem papirologije
© Flickr / Shehan Peruma
Loša odluka je, kaže, napravljena i kada su u Beogradu predmeti vraćeni opštinama. Dok je sve bilo centralizovano u gradu radilo se dosta brzo. Opštine, međutim, nemaju kapacitet da to rade, nemaju ljudstvo. Taj predmet, kako objašnjava, prvo treba da pogleda arhitekta, pa potom pravnik, pa geometar, na kraju da potpiše načelnik, a iza njega predsednik komisije. Znači petoro ljudi svaki dan da radi po desetak predmeta, pa to će 2058. da završe, znači nikad, kritičan je Đoković.
Velika šteta
On ukazuje na štetu koju imamo zbog nelegalnih objekata.
„To je ogroman potencijal za tržište jer bi došlo do relaksiranja potražnje. Kada bi od tih dva miliona predmeta bar 400.000 predmeta, ili 20 odsto bilo u prodaji, to su veliki brojevi. Neka pola od toga budu stanovi, 200.000 stanova da se pojavi to bi bilo fenomenalno. Bilo bi povoljnije za kupce, bila bi veća ponuda, došlo bi do smirivanja cena. Druga stvar, ti stanovi bi se overavali, plaćali bi se porezi, takse“, kaže stručnjak za nekretnine i njihovu legalizaciju.
On je izveo i kratku računicu. Neka je u proseku vrednost stana 40.000 evra to znači da vam je zbog izostanka legalizacije stopirano 16 milijardi evra vredna imovina. Samo da se plati porez na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto to je 400 miliona evra. Pa da li smo mi toliko bogata država da se odričemo tih para, pita se Đoković.
To što je stopirana legalizacija, što već tri godine nema overe kod javnog beležnika on vidi kao katastrofalan potez. Prvo, smatra on, treba dozvoliti prometovanje sa takvim nekretninama. Po njegovom mišljenju, notar treba kupca da upozori da kupovina nelegalizovane nekretnine može da dovede do problema. Ali ako neko nema para da kupi legalizovan stan, treba mu omogućiti da ga kupi iz legalizacije, što je bolje nego da živi u nekom neuslovnom objektu.
Teško do krova nad glavom
Neko rešenje, kako kaže, mora da se nađe, ističući da će biti problema sa ponudom, jer će se dogodine manje graditi. On napominje da je već bilo manje aplikacije za građevinsku dozvolu, a kada se manje gradi cene ne mogu da budu manje. Naprotiv.
Đoković ističe da običan narod više ne može da plati cenu nekretnine. Mogu oni kojima to nije rešenje krova nad glavom, nego investicija, a takvih je, kako kaže, tek oko 10 odsto.
„Rešenje jeste samo masovna legalizacija, gde će se u legalizaciju ići maksimalno brzo, a ona platićeti na rate. Mora da se nađe neko rešenje koje bi bilo za sve i da se konačno prestane sa nelegalnom gradnjom koja bi trebalo da bude proglašena krivičnim delom“, ističe stručnjak PKS.
Iskustvo običnog čoveka
Jedan od mnogih koji imaju problem sa legalizacijom stana, koji je želeo da ostane anoninaman, za Sputnjik kaže da je najveći problem papirologija, odnosno prikupljanje različitih dokumenata koji datiraju od pre deceniju, dve, pa i više.
On napominje da je prošle godine otplatio i kredit uzet na 25 godina, a da za to vreme nije uspeo da uknjiži stan koji je potpuno regularno kupio od Stankoma, uzevši kredit kod Komercijalne banke.
Njegov problem je što investitor nije obezbedio potrebnu dokumentaciju za upis u katastar zgrade, odnosno parcele na kojoj je gradio. Sada mu u katastru traže neki papir od suda na Novom Beogradu gde je rečeno da tog papira za zgradu u kojoj se nalazi stan nema. Sada se traže alternativna rešenja, milion komplikacija za običnog čoveka, kaže naš sagovornik.
Nelegalna gradnja trebalo bi da bude krivično delo
© Sputnik / Lola Đorđević
Dakle papirologija koja na vreme nije bila završena sada je praktično pala na teret onoga ko legalizuje nekretninu, a sam je sve legalno uradio. To su nasleđeni problemi sa milion različitih situacija jer ima nelegalno podignutih objekata, ali i legalnih gde investitor nije obezbedio svu papirologiju.
To mu, očigledno, niko nije tražio pa nije ni radio, jer su se ranije stanovi najnormalnije prodavali bez uknjižbe. Za te tri-četiri protekle decenije bilo je raznih propusta, nemarnosti, pa tri četvrtine zgrada u Beogradu nije bilo uknjiženo, napominje sagovornik Sputnjika.
Teško pre 2025. godine
Na pitanje kada bismo mogli da očekujemo donošenje novog zakona i rešenje problema, Đoković je pesimista.
Prvo, zakon treba da se se piše, pa da prođe javnu raspravu, pa mora da prođe skupštinsku proceduru, pa da bude usvojen, pa moraju da se formiraju komisije i onda da on zaživi. Trebaće šest mesci do godinu dana da se sve postavi na noge, da bi posle moglo da zaživi. Tako da po njegovoj oceni, to ne treba očekivati pre između 2025. godine.