Od svih oko 20.000 različitih proteina u ljudskom telu, postoji jedan koji dominira više od bilo kog drugog. Bez njega, naše ćelije bi se jednostavno raspale, naš skelet i krvni sudovi bi popucali i mi bismo bili nešto nalik mrlji bezobličnog tkiva.
Ova vitalna komponenta je kolagen, molekul koji definiše naše postojanje na mnoštvo načina kojih većina nas nije svesna. Prema nekim istraživanjima, skoro trećina proteina kod ljudi i drugih sisara sastoji se od 28 različitih tipova kolagena, od kolagena tipa 1, koji se nalazi u koži, do kolagena tipa 2, koji se nalazi u hrskavici.
Ali kolagen nije samo gradivni blok. Osim što održava strukturu naših tkiva, igra aktivnu ulogu u distribuciji signala između ćelija, pomažući da se orkestrira kretanje ćelija kako bi se popravila oštećenja u našim telima, pa čak i imunološki odgovor. Zdravstveni radnici već dugo koriste materijale na bazi kolagena kako bi pomogli u kontroli krvarenja i lečenju rana i opekotina do dijabetičkih čireva.
Većina kolagenskih proteina sastoji se od dugih, vretenastih struktura koje se nazivaju fibrili, koji mu daju snagu potrebnu da učvrsti ćelije jedne za druge i zalepi naše kosti, hrskavicu i tetive zajedno, a opet fleksibilnost koja i dalje omogućava pokretljivost i okretnost.
Da li kolagen može da vrati sat unazad
Kolagen je posebno sveprisutan u našoj koži, gde pomaže u obezbeđivanju snage i elastičnosti, osobina koja mu je donele reputaciju neke vrste eliksira mladosti. Dok je kolagena u našim telima najviše od detinjstva do ranih dvadesetih godina, on iznenada počinje da opada iz razloga koje ne razumemo u potpunosti.
Između 20. i 30. godine, telo polako počinje da prirodno proizvodi sve manje kolagena sa svakom sledećom godinom našeg života, sa posledicama koje pokreću proces starenja, kako iznutra tako i spolja. Pošto se zalihe kolagena koje imamo ne obnavljaju tako brzo, postojeći kolagen nanosi sve više štete. To doprinosi nastanku bora, dok naši zglobovi, mišići i kosti vremenom postaju čvršći, opušteniji i krhkiji.
Stepen usporavanja proizvodnje kolagena razlikuje se od osobe do osobe. Može se ubrzati zbog određenog načina života – pušenje, prekomerni unos alkohola, izlaganje suncu i ishrana sa visokim sadržajem šećera i ultra-prerađene hrane. Ovo saznanje je proizvelo ogromnu potražnju za suplementima kako bismo pokušali da veštački nadoknadimo kolagen koji imamo. Kolagen u prahu, pastile, kapsule i napici nicali su kao pečurke u industriji suplemenata za koju se predviđa da će do 2027. bodine vredeti više od šest milijardi evra.
Lako je pronaći koje su sve prednosti suplemenata kolagena. Mnoga poznata imena, među njima i Dženifer Aniston i Kejt Hadson, i druge influenserke tvrde da im preparati kolagena pomažu da zategnu i zaglade kožu, daju im volumen kosi i jačaju nokte, ali jako je teško pronaći nezavisnu studiju koja će proceniti koliko su ovi preparati zaista efikasni, jer skoro sva dostupna istraživanja je finansirala sama kozmetička industrija.
Dermatolozi veruju da postoje dokazi da oni mogu pomoći zdravlju kože.
„U početku sam mislio da je to čista prevara. Onda smo počeli da ga istražujemo i zapravo postoje neki dokazi da ovi preparati mogu poboljšati tonus kože, teksturu kože, elastičnost kože – što jeste nešto što gubimo kako starimo“, kaže Geri Goldenberg, dermatolog kliničar i profesor na Medicinskom fakultetu u Njujorku.
Zavisi šta očekujete
Ali pre nego što požurite da kupite neku kremu sa kolagenom, profesor Goldenberg ističe da svi dodaci kolagena koji se nalaze na tržištu ne rade ono što tvrde. Mnogi regulatori, kao što je Uprava za hranu i lekove u SAD, ne proveravaju suplemente u pogledu bezbednosti ili efikasnosti pre nego što se prodaju potrošačima, dok je čak izneta zabrinutost zbog određenih kolagenskih proizvoda koji sadrže teške metale.
On takođe upozorava da samo gutanje nekoliko kolagenskih pastila ili kapsula nije dovoljno da se suprotstavi lošim životnim navikama kao što su nedovoljno sna ili pušenje i da ljudi ne bi trebalo da očekuju čudesne rezultate.
„Neće četrdesetogodišnjaci ponovo izgledati kao da imaju 20. Mislim da je to samo po sebi pogrešan cilj. Kada razgovaram sa svojim pacijentima o borbi protiv starenja, ne radi se o tome da izgledate mlađe, već o tome da izgledate najbolje u svojim godinama“, napominje profesor.
Kolagen nije vezan samo za negu lepote
Ali pošto je kolagen tako sveprisutan u našem telu, moguće primene su mnogo šire od same nege kože. Naučnici širom sveta su više zainteresovani za njegov potencijal za neke od najozbiljnijih posledica starenja, od lečenja bolesti kostiju do poboljšanja zarastanja rana i regeneracije artritičnih zglobova.
Tokom proteklih pet godina, ovo istraživanje je ubrzao neočekivani izvor – industrija sporta.
Godine 2016. fiziologa Kita Bara kontaktirao je predstavnik engleskog ragbi saveza koji je čuo za neke intrigantne eksperimente koje je on sproveo nad igračima NBA lige.
Nekoliko godina ranije, Bar, profesor na Univerzitetu u Kaliforniji, počeo je da uzima ćelije od sportista koji su pokidali prednji ukršteni ligament – jedan od glavnih ligamenata koji stabilizuje koleno – i koristio je ove ćelije da stvori njegovu repliku u laboratoriji. Otkrio je da je uspeo da ojača ligament uzgojen u laboratoriji sa dve aminokiseline – prolinom i glicinom.
„Dobili smo više kolagena unutar ligamenta, što je imalo smisla jer se kolagen sastoji od tri aminokiseline, od kojih su dve prolin i glicin“, napominje profesor Bar.
Shvatio je da se ovaj pristup može primeniti kod povređenih sportista davanjem hidrolizovanog kolagena – oblika u kojem se kolagen razlaže na male čestice koje se lako primenjuju – pre nego što počnu sa blagim do umerenim vežbama. Neki od rezultata su bili izvanredni. „Uspeli smo da potpuno oporavimo sportistu koji je imao rupu na jednoj od tetiva. To je bilo zaista uzbudljivo“, ističe Bar.
Ubrzo je počeo da savetuje sportiste i nutricioniste u raznim sportovima, od NBA do atletičara, stonotenisera i ragbista, o tome kako suplementi kolagena mogu pomoći u regeneraciji kostiju, tetiva i hrskavice koje su oštećene intenzivnim napornim treninzima i takmičenjima.
Potrebna temeljna klinička studija
Bar čak istražuje da li bi uključivanje hidrolizovanog kolagena u programe treninga moglo pomoći u poboljšanju atletskih performansi. Da li bi zbog povećane količine kolagena u zglobovima i ligamentima sprinter trčao brže ili košarkaš skakao više?
Iako su uzbudljivi, mnogi od ovih nalaza tek treba da budu testirani u detaljnom kliničkom ispitivanju. S druge strane Atlantika, tim lekara Instituta za sportsku medicinu u Kopenhagenu trenutno regrutuje elitne danske sportiste u ekstremnim sportovima koji imaju povrede tetiva, kako bi videli da li suplementi kolagena mogu da pomognu njihovom oporavku.
Rezultati će biti praćeni sa interesovanjem ne samo u svetu sportske nutricije, već i od strane istraživača koji su radoznali da vide da li kolagen može da podmladi te iste tetive, zglobove i mišićne u populaciji veoma starih ljudi.
Jedan od razloga zašto su stariji ljudi toliko skloni padovima je taj što se kolagen koji naše mišiće i tetive održava gipkim u mladosti više ne obnavlja, što dovodi do toga da se tokom našeg života sve više koče.
„Kako starimo, naši zglobovi postaju tvrđi. I tako nam je teško da siđemo niz stepenice, jer naše tetive više ne apsorbuju udarce“, kaže Bar.
Kao rezultat toga, naučnici sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu trenutno vode kliničko ispitivanje koje ispituje da li davanje suplemenata kolagena starijim ljudima tokom četiri meseca može poboljšati funkciju njihovih mišića i tetiva, čineći ih manje podložnim spoticanju.
Da li treba da uzimamo što više kolagena
Ovo bi moglo zvučati kao da treba da uzimamo što više kolagena, ali se preporučuje maksimalna dnevna doza od 15 grama. Pošto su vlakna u kolagenu veliki molekuli, telu je potrebno vreme da ih razgradi, a višak može dovesti do probavnih smetnji, nadimanja, pa čak i glavobolje i umora. Pored toga, neki ljudi mogu biti netolerantni na suplemente kolagena i mogu imati alergijsku reakciju.
Dalja medicinska istraživanja mogla bi baciti više svetla na to ko bi mogao imati najviše koristi od kolagena i idealnog oblika i doze. Naučnici istražuju da li može da pomogne i u lečenju osteoartritisa, najčešće bolesti zglobova u svetu, degenerativne bolesti koja pogađa 10 odsto muškaraca i 18 odsto žena starijih od 60 godina. Osim što pokušavaju da vežbaju i uzimaju razne lekove protiv bolova, lekari malo toga mogu preporučiti i, osim operacije zamene zglobova, ne postoje lekovi.
Istraživanja su pokazala da, kao i kod sportista, hidrolizovani kolagen može pomoći u regeneraciji oštećenih zglobova. Jedno ispitivanje sprovedeno na 120 ljudi, 2018. godine, pokazalo je da je deo onih koji su uzimali kolagen primetio značajna poboljšanja pokretljivosti zglobova i manjim bolovima. Norveška kompanija „Hofset bioker“ sprovodi sopstveno ispitivanje koje istražuje da li različiti oblici kolagena mogu pomoći ljudima sa blagim do umerenim osteoartritisom.
Iako je popularna percepcija kolagena dugo bila povezana sa njegovom upotrebom u kozmetičkoj industriji, ovi naučni proboji bi mogli pomoći da se preispita način na koji percipiramo ovaj izuzetan protein i možda pronađemo još više mesta za njegovu upotrebu, pre svega u službi zdravlja, prenosi RTS.