Pismo je oko 1800 godina pre nove ere izmislio semitski narod koji je živeo na Levantu. Ubrzo nakon toga, usvojili su ga Hananci – drevni narod koji je živeo na području današnjeg Izraela i Palestine pre oko 4.000-5.000 godina. Kasnije ga je usvojila i većina drugih jezika na svetu.
Pre otkrića češlja, jedini pronađeni hananski natpisi bili su ograničeni na samo dve ili tri reči. Rečenica ugravirana na malom češlju od slonovače i sadrži čini protiv vaški.
Na češlju je 17 hananskih slova. Oni su arhaične forme — od prve faze pronalaska pisma pisma. Oni čine sedam reči u hananskom, koje glase:
„Neka ova kljova iskoreni vaške iz kose i brade.“
Češalj od slonovače je mali, dimenzija otprilike 3,5 h 2,5 cm i ima zupce sa obe strane. Sami zupci češlja su polomljeni još u antici, a centralni deo je donekle erodiran, verovatno pritiskom prstiju na drže češalj tokom nege kose ili uklanjanja vaški sa glave ili brade. Strana češlja sa šest debelih zuba korišćena je za raspetljavanje čvorova u kosi, dok je druga strana sa 14 finih zuba korišćena za uklanjanje vaški i gnjida, slično kao i današnji dvostrani češljevi za vaške koji se prodaju u prodavnicama.
Nalazi su objavljeni u „Džerusalem džurnal of arhaeolodži“, piše Jerusalim post.