Na juče u Egiptu započetoj godišnjoj Konferenciji UN o klimatskim promenama, gde je najavljeno učešće više od 30.000 delegata razgovaraće se o kolektivnim akcijama u vezi sa klimatskim vanrednim situacijama.
Uoči Samita COP27 čuli su se sve glasniji pozivi iz siromašnih zemalja bogatim zemljama da obeštete nacije ugrožene klimatskim promenama, jer mnogim ljudima postaje sve teže da žive bezbedno na planeti koju pogađaju klimatske promene. Zapadni mediji najavljuju da će obeštećenje, koje se ponekad naziva isplata za „gubitak i štetu“, verovatno biti glavna tema na COP27. Za očekivati je da će na tome insistirati diplomate iz više od 130 zemalja.
Obeštećenje treba da bude realizovano kroz fond, iz koga će se pomagati zemljama koje pogađaju ekološke katastrofe.
Do sada su se predstavnici bogatih zemalja, iako su svoj razvoj bazirali na emitovanju najviše gasova staklene bašte protivile stvaranju fonda za rešavanje gubitaka i štete. Mnogi lideri razvijenih zemalja strahuju da bi prihvatanje odgovornosti moglo da izazove talas tužbi zemalja koje su prve na udaru klimatskih promena.
Uoči Samita čuli su se komentari da će bogate zemlje ponovo odbiti da podrže finansijsku podršku zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su akutno ranjive na klimatsku krizu.
Tokom je, uostalom, bilo na prošlogodišnjoj konferenciji COP27, kada su ekonomski razvijene zemlje su blokirale predlog za stvaranje tela koje bi se bavilo finansiranjem gubitaka i štete država koje pogađaju ekološke katastrofe. Nametnuto je uspostavljanje trogodišnjeg dijaloga za diskusije o ovakvom vidu finansiranja. Taj takozvani „Glazgovski dijalog” oštro je kritikovan kao program bez jasnog plana ili planiranog ishoda.
Treba reći i to da se ideja o obeštećenju država koje su pogođene ekološkim katastrofama razlikuje od finansiranja klimatskih promena koje su usmerene ka ublažavanju i prilagođavanju.
Ekološke katastrofe zbog klimatskih uticaja: uragani, poplave, suše šumski požari, porast nivoa mora… kao temu forsiraju ekološki aktivist – organizacije civilnog društva.
Oni insistiraju na takozvanoj klimatskoj pravdi. Naravno, sada je pitanje hoće li se o klimatskoj pravdi samo pričati ili će političari bogatih odista prihvatiti samo da razgovaraju o obeštećenjima na klimatskoj konferenciji UN.
Američki izaslanik za klimu Džon Keri, rekao je da Vašington neće „ometati“ razgovore o kreiranju potencijalnog trećeg stuba međunarodne klimatske politike u Šarm el Šeiku. Problem se, međutim, ne rešava razgovorima već novcem, kojim će biti finansirano rešavanje problema koji pogađaju siromašne. A još ne postoji međunarodno usaglašena definicija za ove gubitke i štete.
Tračak nade daje Danska, koja se obavezala da će ponuditi nadoknadu gubitka i štete klimatski najugroženijim područjima na planeti. Ostaje da se vidi da li će ova „prva lasta” doneti „proleće”.
O tome da li će se na egipatskom samitu sve završiti na obećanjima, poput prošlogodišnjeg skupa u Glazgovu, ili će bogati konačno prihvatiti svoju odgovornost u današnjoj „Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa Danijelom Božanić, stručnjakom za klimatske promene.
O emisiji „Energija Sputnjika“
„Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi Jelica Putniković, stručnjak za energetiku.
Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog ponedeljka u 21.00.