Izdavačka kuća „Dobrodetelj“ nedavno je objavila knjigu „Srbi protiv NATO od 1991. do 1999. godine“ namenjenu deci od 8 do 15 godina. Autor priča je istoričar Milan Bojić, a ilustracija Predrag Ikonić.
Srpski pogled na devedesete
Urednik izdanja Aleksandar Miljević kaže da je namera izdavača bila da osvetli devedesete godine u kojima je naš narod mnogo propatio pre svega od Zapada i NATO, jer bez njihove podrške ne bi bilo secesiji Hrvatske, Slovenije i BiH od tadašnje Jugoslavije niti bi Srbi bili proteran iz Republike Srpske Krajine i sa Kosova i Metohije.
„Prvi smo objavili knjigu za decu o Košarama i tu kontroverznu temu osvetlili sa srpske strane jer znamo da nam pišu udžbenike uglavnom kompanije zemalja koje su nas bombardovale devedesetih. Zato smo i želeli da po prvi put deci damo srpski pogled na devedesete godine“, ističe Miljević.
Kosovo kao „mala Hirošima“
Autor Milan Bojić dodaje da se knjiga sastoji iz dva dela. U prvom je deset zanimljivih akcionih priča, dok je u drugom mala enciklopedija za decu gde je objašnjeno sve što se dešavalo devedesetih. Mnogo istorijskih izvora koristio je za priče kao i ispovesti aktera opisanih događaja, među kojima su generali Božidar Delić i Miroslav Lazović, komandant PVO u vreme NATO agresije, i glumica Ivana Žigon.
Knjiga „Srbi protiv NATO od 1991. do 1999. godine“
© Sputnik / Dejan Simić
„U toj maloj enciklopediji je sačuvano od zaborava kako je narod bombardovan osiromašenim uranijumom i kako je Kosmet u američkim krugovima nazivan mala Hirošima, upotreba kasetnih bombi koje su korišćene i u Vijetnamu, a mnogo su opasnije po civile nego po vojsku ili ekocid u Pančevu i Novom Sadu kad su gađali rafineriju“.
NATO krstaški rat protiv Srba – do poslednjeg Albanca
Jedna od tema u knjizi „Srbi protiv NATO od 1991. do 1999. godine“ – medijski rat aktuelna je i danas, jer, prema Bojiću, „NATO vodi novi krstaški rat protiv Rusa do poslednjeg Ukrajinca kao što je 1999. protiv nas vodio do poslednjeg Albanca“.
Zato su u knjizi bavi insceniranim masakrom na Markalama, iako su i tadašnji prvi čovek Ujedinjenih nacija Jasuši Akaši kao i neki NATO generali rekli da se ne može dokazati da su Srbi za to krivi, kao i slučajem Račak.
Deo knjige posvećen je i citatima ljudi koji su se odupreli „medijskom mraku“ poput grčkog oficira Marinosa Rucudisa koji je dve godine bio u zatvoru jer nije hteo da napadne Srbiju, nobelovaca Aleksandra Solženjicina, Harolda Pintera i Darija Foa i ruskog reditelja Nikite Mihalkova.
Zapadna propaganda – bolje da su ćutali
Miljević dodaje da su jako važne priče o Račku i Markalama jer je naš narod više od 30 godina medijski satanizovan i zato su mnogi Srbi prihvatili NATO narativ.
„Važno je da ljudi shvate da nismo gađali civile ni na Markalama, niti smo ih ubijali u Račku, da deca znaju da je to bila laž i povod za napad NATO na RS i SRJ. Važno je shvate da mi ne gađamo civile. Jedan narod koji je u Prvom svetskom ratu na konje stavljao ratne zarobljenike i hodao pored njih ne puca na civile ni krajem 20. veka. Taj narativ je 30 godina nametan i on je ostavio dubok trag“.
Bez obzira na višedecenijsku propagandu, taj narativ se nije primio kod Srba zato što su dugo bili meta NATO i osetili su na svoj grbači šta se dešava i zato je ta propaganda samo dodatno iritiralo srpski narod u poslednjih 25 godina.
„To što su pričali, bolje da su ćutali. Da su ćutali, manji bi bio procenat protivnika NATO i EU u Srbiji, a da nas nisu napali 1991. već vismo bili i u NATO i u EU jer smo bili toliko pozapadnjačeni u Jugoslaviji“.
Zapad propada: Podrška Ukrajini u ratu protiv svojih populista
Sledeća knjiga na kojoj Bojić radi je „Srbi i Rusi zajedno kroz vekove“ jer naše veze sežu još od vremena Svetog Save kog su ruski monasi vodili na Svetu Goru i tako promenili našu istoriju.
Prema njegovim rečima, rat kakav se vodio protiv nas danas se vodi protiv Rusa, a njegovo jezgro je meka moć. Zato je Zapad pokušao da u Marijupolju i Buši napravi ono što je napravio na Markalama i Račku, ali „ovde su naišli na mnogo ozbiljnijeg i jačeg protivnika“.
Knjiga „Srbi protiv NATO od 1991. do 1999. godine“
© Sputnik / Dejan Simić
Miljević smatra da se Zapadu pruža veći otpor u ostatku sveta iako je cenzura mnogo veća nego što je bila 1999. Devedesetih je Zapad bio na vrhuncu moći i borili su se protiv mnogo slabijeg protivnika i onda su mogli sebi da dozvole da izgledaju pravedno, da dozvoljavaju da se čuje i drugi glas, iako je taj drugi glas bio „kap u moru“.
„Međutim, to se promenilo kad je RT počeo masovno da se gleda u Americi, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj… Populisti koji osvajaju vlast na Zapadu su pratili te kanale a ljudi su počeli da razmišljaju svojom glavom. Kad je počeo rat, shvatili su da će imati strašne probleme u svom društvu jer su ljudi počeli da se bune protiv elita i morali su da zatvore ruske medije. I to je, verovatno jedan od glavnih ciljeva ovog rata, jer oni znaju da Ukrajinci ne mogu pobediti Ruse, ali mogu da zaustave populističke pokrete u svojim zemljama“, zaključio je Miljević.