Trenutno na novim ruskim teritorijama radi 32.000 građevinara, a planirano je da u Donbas stigne još nekoliko desetina hiljada ljudi. Taj posao nosi rizike, jer se granatiranja tih gradova i mesta nastavljaju. U teškim i opasnim po život uslovima građevinari obnavljaju kuće, škole, bolnice, puteve, mostove i drugu infrastrukturu kako bi se gradovi pripremili za zimu i kako bi stanovništvo tih novih ruskih regiona živelo u što boljim uslovima.
„Takve akcije su neophodne. U Hersonu se očekuju teške borbe i tamo je ostalo malo ljudi, ali u Donjecku i Lugansku, uprkos evakuaciji, ostalo je mnogo ljudi i oni treba da prezime. A da bi preživeli zimu potrebno je da imaju struju, grejanje, gasovode, kanalizaciju i puteve kojima im se može dostaviti hrana, a takođe i građevinski materijal. Tokom ratnih godina, od 2014., u Donjecku i Lugansku formirane veoma kvalifikovane strukture koje se bave remontom i vrlo brzo dovode u red sve pogođene zgrade, obnavljaju vodosnabdevanje, provode struju, menjaju stakla... Oni neumorno rade već osam godina i njihova aktivnost se nastavlja“, priča Suzdaljcov.
Na pitanje ima li smisla obnavljati Donbas ako ukrajinske snage i dalje bacaju granate i razaraju gradove, Suzdaljcov kaže da „Rusija više ne može da čeka“, pošto je to sada ruska teritorija, pa je Moskva obavezna prema ljudima koji tamo žive da im omogući normalne uslove za život kako bi što lakše prezimili.
Za potpunu obnovu gradova Donbasa biće potrebni meseci i godine, a Marijupolj se faktički mora graditi iznova
© Sputnik / Alekseй Kudenko
/ Koliko košta obnova novih regiona
Procena ruskog Istražnog komiteta je da će ukupni troškovi radova za obnovu Donjecke i Luganske narodne republike iznositi više od 223 milijarde rubalja. Reč je o preko 500 objekata, objekata civilne infrastrukture i skoro 10.000 stambenih zgrada i kuća u privatnom stambenom sektoru.
Za potpunu obnovu gradova Donbasa biće potrebni meseci i godine. Procenjuje se da će za obnovu Marijupolja biti potrebne tri godine. Za to vreme planirano je dovođenje u red svih infrastrukturnih objekata i izgradnja novih stambenih zgrada. Već ove godine biće popravljeno 90 obdaništa, škola i bolnica.
„Postoje kalkulacije da će biti potrebno mnogo više novca za obnovu i da se na ruske standarde prebace putevi, zdrastvene i obrazovne ustanove, infrastruktura, aerodromi, stambena naselja, vodovodi, gasovodi. Za obnovu Zaporožja i Hersona biće potreban jedan trilion i sto milijardi rubalja, a mislim da ništa manje neće biti potrebno ni za Donjecku i Lugansku narodnu republiku, pošto se jedan broj gradova mora graditi iznova. Faktički, iznova se mora graditi grad Marijupolj, a to je ogroman trošak“, precizirao je Suzdaljcov.
Pored lokalnih inženjera, građevinara i majstora, u obnovi Donbasa i oslobođenih teritorija učestvuju stručnjaci i iz drugih regiona Rusije.
„Drugi ruski regioni šalju svoje stručnjake, svoju opremu, svoj građevinski materijal. U toku su radovi na obnovi, a zadatak je da se u ovim regionima izgrade infrastruktura i stambene zgrade za tri do četiri godine po standardima Rusije“, kaže ekspert.
Suzdaljcov napominje da sva ta zdanja i infrastruktura nisu razoreni samo tokom ukrajinskih granatiranja tih regiona, nego su oni propadali tokom decenija nezavisnosti Ukrajine, koja svih tih godina „ni ekser nije zakucala u ogradu“. Kao konretan primer, naveo je Herson i Zaporožje.
„Sve što je urađeno u sovjetsko vreme i što im je ostalo - sve je uništeno. Sećam se negodovanja ruskih stručnjaka kada su otkrili da između Melitopolja, sadašnje prestonice Zaporožja i luke Berdjansk, uopšte nema puta. To jest, on je postojao, ali je nestao i sada su tamo ogromne rupe. Vozači su primorani da voze po okolnim njivama i tako obilaze te jame. Dakle, taj put nije uništen u borbenim dejstvima, nego je to posledica potpunog razaranja privrede tih krajeva. Verovatno je neko veoma pametan u kijevskom rukovodstvu znao da će se, pre ili kasnije, ove teritorije vratiti u sastav Rusije. Sa istom situacijom smo se suočili i 2014. godine na Krimu, gde Ukrajina takođe nije ništa ulagala. Dakle, ovo nije samo zbog rata, već i zbog kriminalnog karaktera ukrajinske države. Dakle, Rusija sada mora mnogo novca da uloži i da stvara normalne uslove za život ljudi, koji će biti barem na nivou centralne Rusije“, kaže Suzdaljcov.
Obnova novih ruskih regiona pokrenuće i ekonomski rast cele Rusije
Opisujući trenutnu situaciju u privredi i industriji četiri nova ruska regiona – Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, Suzdaljcov kaže da određeni pogoni sada rade za front, da počinje oživljavanje građevinske industrije i da radi prehrambrena industrija.
„Radi proizvodnja hrane u agrarnim oblastima, posebno u Zaporožju i Hersonu, gde ima sirovina. Ti proizvodi stižu na rafove prodavnica, dok je situacija u industriji teška. Ne može se pokrenuti dok se vode borbe, jer zbog takve situacije investitori neće tu da dođu i ulažu, ali kada se postigne mir, doći će do ‘buma’ industrijske proizvodnje. Međutim, za to je potrebno stvoriti infrastrukturu i na tome se radi. Baš ovih dana su pustili u rad stari sovjetski gasovod koji nije korišćen, a koji povezuje gasnu mrežu južne Ukrajine, od Taganroga do praktično Hersona. Odnosno, ovi regioni biće obezbeđeni gasom tokom zime, što je veoma važno. Uprkos granatiranju, makar se niko neće smrznuti... Grade se i popravljaju putevi. To jest, čak i u uslovima borbenih dejstava postoje pokušaji da se situacija promeni na bolje kada je reč o životima građana“, nabvodi politikolog.
Suzdaljcev dodaje da je trenutno situacija veoma teška, jer su desetine hiljada građana Zaporožja i Hersona evakuisani u Rusiju, i posebno na Krim kako bi mogli da prežive težak period u normalnim uslovima.
Obnavljanje infrastrukture i gradova Donbasa, uništenih tokom napada ukrajinskih snaga, pokrenuće ekonomski rast cele Rusije. Argumentirajući svoju tezu, pojedini ruski eksperti se osvrću na iskustvo svetske privrede, ističući da kada posle vojnih operacija, kada počne oporavak, dolazi do privrednog rasta čija stopa prelazi deset odsto godišnje. To jest, kada se pokrene projekat oporavka i integracije, to daje snažan podsticaj ekonomskom rastu. Sredstva koja budu usmerena na to vratiće se višestruko. Proces obnove gradova i regiona omogućiće da u punom obimu rade preduzeća u Donbasu, koja će biti integrisana u rusku ekonomiju.
U svakom slučaju, ove teritorije imaju ogromne resurse i veliki potencijal, kaže Suzdaljcov.
„Donbas, Herson i Zaporožje su veoma potrebni Rusiji. Nakon završetka borbenih dejstava doći će do nekih promena u privredi i industriji Donbasa... Te oblasti imaju jako dobre resurse, stručnu radnu snagu, inženjerske timove, razne vrste projektantskih biroa i nema nikakve sumnje da će Donbas ponovo oživeti, ali ne odmah. Brže će doći do preporoda Zaporožja i Hersona, koji su agrarni regioni i koji proizvode one prehrambene proizvode kojih u ostatku Rusije nema dovoljno. Zaporožje i Herson mogu da postanu povrtnjak Rusije! S tim u vezi, mislim da je taj ogroman potencijal potreban Rusiji. Imamo i turistički i poljoprivredni potencijal Krima, gde odmaraju milioni ljudi. Stoga, lično očekujem da će Zaporožje i Herson procvetati u roku od dve-tri godine“, zaključio je Suzdaljcov.