Neće se, smatraju sagovornici Sputnjika, menjati ni politika Vašingtona prema Rusiji i ukrajinskoj krizi, pre svega zbog uticaja vojno-industrijskog kompleksa koji je relevantan za republikance koliko i za demokrate, ali i zato što i među republikancima ima dosta rusofobnih jastrebova.
Rusofobna vizija u Vašingtonu
Uoči međuizbora sve je izvesnije da će republikanci osvojiti Predstavnički dom, a rastu im šanse za pobedu i u trci za Senat, ali kako kaže istoričar dr Srđa Trifković, uprkos ukrajinskoj krizi, za prosečnog Amerikanca glavne teme su inflacija, red i poredak, kolaps bezbednosti u velikim gradovima, imigracija koja se otima kontroli...
On povodom Bajdenove tvrdnje da su ovo „najvažniji izbori za Kongres u našem životu“ kaže da čak i da republikanci uzmu oba doma Kongresa ne vidi koje bi zakonodavne projekte oni mogli da proguraju radikalno drukčije od sadašnjeg kursa Bele kuće.
„Možda bi zaoštrili imigracionu politiku, dok verovatno ne bi bilo promena u odnosu prema Rusiji i ratu u Ukrajini jer se dočekuje na nož svaki pokušaj, bilo na demokratskoj ili republikanskoj strani, da se traži rešenje“, konstatuje Trifković u emisiji Svet sa Sputnjikom, uz ocenu da na obe strane vlada rusofobna vizija ovog sukoba i odlučnost da se rat protiv Rusije vodi „do poslednjeg Ukrajinca“.
Uz to, dodaje Trifković, bilo bi jako teško stvoriti konsenzus unutar republikanskih redova za trezveniji odnos prema Rusiji i ukrajinskom sukobu jer još unutar Republikanske stranke ima puno jastrebova koji se maltene utrkuju sa demokratama dokazujući da ne bi bili ništa mekši prema Putinu.
„Osim toga, pobornici američke globalne hegemonije smatraju da su sa ukrajinskom krizom napravili savršen posao. S jedne strane, podigli su novu gvozdenu zavesu prema Rusiji, smatraju da će je sukobom iscrpeti, a s druge, doveli su Evropu pod kontrolu kakvu nije imala sovjetska država nad svojim satelitima u vreme Hladnog rata“, kaže profesor.
Diplomata Zoran Milivojević uveren je da se, ma kakvi bili rezultati izbora za Kongres, neće ništa značajnije menjati ni američka politika prema Balkanu i Srbiji, te da će se nastaviti pritisci da se hitno reši kosovsko pitanje i BiH.
„Zato što kad se jednom sedne za sto, kad je reč o ukrajinskom sukobu i pravljenju neke linije, ovaj prostor ne sme da bude na stolu kao nešto što nije definisano“, ističe diplomata.
Amerika u dubokoj krizi
Milivojević istovremeno smatra da su ovi izbori važni zato što se, kako kaže, Amerika nalazi u dubokoj krizi i što je prvo pitanje za opredeljenje birača stanje u samoj Americi – „a to stanje je nikad lošije u poslednje vreme“.
Po njegovom mišljenju, iako ukrajinska kriza ide u korist Amerike jer ona na tome zarađuje, a ujedno iscrpljuje važnog rivala, pojavljuje se drugi front na globalnom planu koji je sve više kritičan prema američkoj dominaciji.
U njemu, kako kaže, nisu više samo Vladimir Putin i Si Đinping, već i lideri Zalivskih zemalja, turski i egipatski predsednici...
Tri su stvari, navodi Milivojević, kojima se Amerika direktno konfrontirala sa drugim zemljama. Recimo, zemlje u Zalivu kažu – hoćemo sami da prodajemo svoju robu pod uslovima koji nama odgovaraju, a ne na posredan način, što je pokazalo njihovo odbijanje zahteva SAD da povećaju proizvodnju nafte.
„Drugo je američki pokušaj da se definiše "demokratski svet" - a ne vide svi sebe u tome. Treća stvar je kulturološka: ako ukidate veru i sistem koji je trajao duže nego američko društvo to su stvari gde oni prepoznaju da nemaju šanse u takvom odmeravanju. Sve te tri stvari znače da moraš da se odrekneš, ne suvereniteta u klasičnom državno-pravnom smislu, nego suvereniteta ko sam i šta sam. A ako to dovodi u pitanje mene, dovodi u pitanje sve što imam“, objašnjava Milivojević, dodajući da su upravo zato to tektonski poremećaji.
Pregovori s Rusijom neminovni
Ipak, ističe diplomata, Vašington će na kraju morati da razgovara sa Rusijom koja je intervenicjom u Ukrajini dala do znanja da je svet multipolaran, da je ona velika sila i da neće prihvatiti da bude skrajnuta vezano za sopstvene interese.
„Način na koji je Rusija to stavila do znanja ne dovodi u pitanje da će morati jednog trenutka da se sedne za sto i da se razgraniči ko, šta, kako, šta ko znači i čiji su uticaji i čiji dometi. Zato Amerikanci i kosovsko pitanje hoće da reše brzo, zato već govore o nedeljama i mesecima. Druga je stvar što je to neizvodljivo. Ne mogu se stvari rešiti preko kolena“, smatra Milivojević.
Što se tiče sukoba u Ukrajini, kako kaže, jasno je da Kijev ne može da pobedi i samo je pitanje koliko je u poziciji da izdrži.
„Amerikanci kad budu videli da to ne može dalje da proizvodi pozitivan efekat sami će nešto ponuditi, zbog sebe, ne zbog Ukrajine, već zbog svog kredibiliteta. Za sada to još nije na sceni, oni još veruju da mogu da iscrpljuju Rusju i da mogu da je dovedu u inferioran položaj. Međutim, ovde odlučuje vojna dimenzija. U meri dok misle da su to u stanju oni će to tako terati, kad vide da to nisu u stanju i da je problem, prestaće“, veruje Milivojević.
Značaj te vojne dimenzije ilustruje nedavnom informacijom da je u Rumuniji raspoređena elitna američka 101.vazdušno-desantna divizija, kako napominje, prvi put u Evropi.
„To je signal da SAD žele da sačuvaju Moldaviju, Pridnjestrovlje, deltu Dunava, Odesu. Ako to ne može da se sačuva onda je kraj priče sa Ukrajinom. Nije slučajno da je ta divizija tu došla. Zato što je to ključna stvar za opstanak cele te priče“, zaključuje Milivojević.