Ovogodišnji Samit Berlinskog procesa otvorio je nemački kancelar Olaf Šolc, a učestvovala je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Lideri Zapadnog Balkana danas su na Samitu Berlinskog procesa potpisali tri sporazuma o mobilnosti kojima se omogućava putovanje uz ličnu kartu u regionu, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme.
Ana Brnabić prilikom potpisivanja sporazuma u okviru Berlinskog procesa
© Tanjug / VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ PEDJA VUCKOVIC
Sporazume su potpisali premijerka Srbije Ana Brnabić, premijeri Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, Crne Gore Dritan Abazović, Albanije Edi Rama, predsednik Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Brnabićeva je rekla da se prilikom potpisivanja sporazuma vodilo računa da oni ne derogiraju ništa što je dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine i da se očuva državnost Srbije na Kosovu i Metohiji.
„Ne mogu više da nađem snage da budem entuzijastična kada je prošlo više od 10 godina od Briselskog sporazuma, na kome stoji i potpis EU, a da on nije implementiran, odnosno da ga nije implementirala Priština. ZSO nema, oni tolerišu to što Kurti priča da ga neće implementirati. Nas pritiskaju da idemo na druge sporazume, finalni sporazum, kako god ga nazivali“, rekla je Brnabićeva.
Brnabićeva je kazala da je pričala u Berlinu i sa Žozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom o pitanju preregistracije tablica na KiM i istakla da je Aljbin Kurti prekršio sve sporazume, iz 2011, 2016. i 2021. godine, kao i da je jednostrano ukinuo statusno neutralne KS tablice.
„Oni se slažu da je to tako i da treba da postoje statusno neutralne tablice, ali da ne mogu ništa da urade. Meni je to poražavajuće“, navela je Brnabićeva.
Brnabić: Odgovorićemo na nemačko-francuski predlog non pejperom
Ona je rekla i da u Berlinu na samitu Berlinskog procesa nije imala komunikaciju sa Aljbinom Kurtijem, da sa Olafom Šolcom i Miroslavom Lajčakom nije razgovarala o francusko-nemačkom predlogu za KiM, i poručila da će Srbija, kako je rekla, dati svoj odgovor i uručiti non pejper.
Sumirajući razgovore sa Šolcom i Lajčakom rekla je da je vodila razgovor na temu preregistracije, oduzimanju Srbima na KiM osnovnih prava i prava na glas, kao i načinu kako je to tretirano u izveštaju o napretku.
Istakla je da su danas u Berlinu potpisala još tri sporazuma, ali da se ne zna, kao i do sada, da li će biti poštovani.
"I šta ćemo sad, hoćemo li ih implementirati? A ko će da kaže da li ćemo ih implementirati? Potpisali smo mnogo važnije sporazume, 2013. Briselski sporazum i da li je Priština implementirala i da li je neko nešto rekao osim deklarativne osude i da moraju da primene? Svaki sporazum se svodi na to da neko želi da implementira, a neko ne želi. I neko ga potpiše samo da bi prošao samo još jedan dan i da bi dobio neke poene kod kuće i svi su srećni. Kako mislite da će Kurti da se ponaša prema tim sporazumima - onako kako želi, nijedan sporazum do sada nije primenio i niko mu ništa nije rekao. I sada smo potpisali još tri i ako hoće da ih primeni - hoće, ako ne - neće. I ja valjda sad moram da tapšem", rekla je Brnabićeva.
Brnabić: Rekla sam - Priština podriva i kredibiltet EU
Premijerka Ana Brnabić rekla je da je predstavnicima međunarodne zajednice poručila da Priština odbijanjem da implementira dosadašnje sporazume podriva i kredibilitet Evropske unije.
Ona je novinarima prenela da je tokom radnog ručka u Berlinu molila predstavnike EU da shvate da je kredibiltet EU doveden u pitanje time što Priština ne ispunjava Briselski sporazum.
"Vi ste potpisali Briselski sporazum. Nas ne zanima šta kažu Kurti i Osmani, vi ste garant, implementirajte", rekla je Brnabićeva.
Na pitanje šta je razgovarala sa Miroslavom Lajčakom i Žozepom Boreljom i koje su bile njihove poruke, Brnabić je rekla da su poručili da razumeju poziciju Beograda i da pokušavaju da nađu rešenje.
Na pitanje da li se stav Zapada promenio, pošto su zemlje Kvinte u demaršu koji je uručen predsedniku Aleksandru vučiću rekle da Priština ima pravo na preregistraciju, Brnabićeva je rekla da ih je pitala šta to znači.
"Nije ovo metafizika, sporazumi su javni, imaju pravo na preregistraciju, ali postoje i statusno neutralne tablice. Oni kažu 'tako je, ali šta mi možemo da uradimo', prenela je Brnabićeva.
Sporazumi su potpisani u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kao i generalne skretarke Saveta za regionalnu saradnju Majlinde Bregu.
Premijerka Ana Brnabić imala je izlaganje na tri radne sesije na teme „Regionalna saradnja i regionalno zajedničko tržište“, „Sigurnost snabdevanja energijom i transformacija“ i „Budućnosti Berlinskog procesa“.
Brnabićeva je boravak u Berlinu završila sastankom sa nemačkim privrednicima, u organizaciji Odbora za istok nemačke privrede i Skupštine nemačkih privrednih komora.
"Nemačka je naš prvi spoljnotrgovinski partner kada je u pitanju razmena roba i usluga, najveći strani investitor i najvažniji bilateralni donator, a nemačke kompanije zapošljavaju više od 78.000 radnika. Nova Vlada Srbije čvrsto je opredeljena za jačanje odnosa i saradnje sa Nemačkom, a posebno jačanje ekonomske saradnje", napisala je Brnabić na društvenim mrežama posle sastanka.
"Sa privrednicima smo razgovarali i o saradnji kada je reč o dualnom obrazovanju, što je posebno važno za povećanje konkurentnosti i produktivnosti naše privrede. Takođe, dobili smo pohvale za sve što smo uradili u procesu digitalizacije u Srbiji", navela je premijerka Brnabić.
Berlinski proces je inicijativa koja podržava regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu i dopunjava politiku proširenja Evropske unije. Pokrenula ga je Nemačka Samitom u Berlinu 2014..