Ovako pokušaje tzv. Kosova da pitanje prijema u Savet Evrope, mimo procedure, a uz mentorstvo i logističku pomoć zapadnih saveznika, na šta je prethodnih dana upozoravao državni vrh Srbije, komentariše profesor ustavnog prava Slobodan Orlović.
Poraz umesto trijumfa?
Za ovonedeljnu sednicu Komiteta ministara SE na kojoj bi moglo da se otvori ovo pitanje, ključan je sastanak Biroa koji predlaže dnevni red. Ukoliko, što se očekuje, Komitet napusti mađarski član, a na njegovo mesto dođe litvanski, moguće je očekivati manipulacije, pa i menjanje procedure za prijem novih članica.
Za pravo ovim pretpostavkama daje činjenica da se na Srbiju i zemlje EU koje nisu priznale takozvanu nezavisnost Kosova vrši pritisak da ne prisustvuju sednici Saveta Evrope, na kojoj će se odlučivati o početku procesa prijema tzv. Kosova u tu instituciju.
S druge strane Beograd bi mogao da aktivira nova povlačenja priznanja Kosova, ali i da obelodani note devet država koje su preinačile odluku.
U tom slučaju, umesto uspešne prevarne radnje, zapadni zagovarači prijema tzv Kosova u Savet Evrope mogli bi da se suoče sa poraznim činjenicama po Kosovo.
Pritisci iza kulisa
Nije neočekivano, kaže profesor Orlović, što se moćne zapadne države, kao tvorci i lobisti samoproglašenog Kosova raznim političkim aktivnostima trude da Kosovo, korak po korak, ipak postane država nalik svim drugim međunarodno priznatim državama. Jedan od tih koraka je, ukazuje, i prijem u različite međunarodne organizacije, globalne (unutar okrilja UN) ili regionalne kakav je Savet Evrope, a koja pledira da po uticaju postane globalna.
„Politički pritisak na države koje se protive međunarodnoj promociji Kosova je sigurno očekivan u svakoj konkretnoj prilici. Sam pritisak, čak i kao vid ucene i pretnje, ostaje unutar diplomatskih kanala i ne može biti formalno kršenje same procedure prijema novih članica, prosto i zbog toga jer se odvija iza kulisa. Njegova važnost i opasnost su zapravo u tome što može doprineti da se donese ciljana odluka, u ovom slučaju protivna interesima Srbije, kao što je prijem Kosova, dela njene teritorije, u Savet Evrope, a čije su članica samo države”.
Ljaga na legitimitet ostalih članica
Mogućnost da TZV Kosovo bude primljeno u ovu organizaciju mimo procedure, odnosno, po izmenjnim pravilima postupka, stvorio bi, smatra Orlović, sui generis presedan koji bi, kanda, važio samo za taj jedan slučaj i nikad više.
“Tako bi se praktično bacila ljaga na legitimitet prijema svih ranijih članica koji je bio konsensualan, a i neke eventualne buduće članice (Belorusija, Kazahstan ili Vatikan), koje bi se isto primile opštom saglasnošću bile bi stavljene u nepovoljniji položaj, diskriminisane”.
Odluke konsenzusom
Komentarišući irsko-nemački plan koji je pomenuo ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a koji sa formulacijama koje nisu baš eksplicitne, podrazumeva da će oni da podrže Kosovo, ali da bi podrška trebalo da ide na dalja razmatranja, Orlović kaže da procedura podrazumeva podnošenje zvaničnog zahteva za prijem, zatim mišljenje Parlamentarne skupštine (dvotrećinsko) i na kraju Ministarskog saveta.
“Ministarski savet je dosad odluke o prijemu donosio konsenzusom (članice Evropske zajednice su svojevremeno samo prihvatale ugovore Saveta Evrope)”.
Vašingtonski sporazum nije prepreka
Na pitanje kako iz ugla svega rečenog odnositi prema Vašingtonskom sporazumu te da li Srbija može da povuče svoju ugovornu obavezu i obelodani ko je sve povukao priznanje Kosova, i više se ne uzdržava od formalnog ili neformalnog zahtevanja da ova tvorevina ne bude priznata od strane drugih država i međunarodnih organizacija, naš sagovornik podseća da je Vašintonski sporazum u pogledu prijema u međunarodne institucije i lobiranja za otpriznavanje Kosova bio oročen na godinu dana.
“To znači da naša država može da nastavi da radi protiv priznanja Kosova svuda po svetu, i naravno, da povlačenja priznanja obelodanjuje i tako utiče na sve druge zemlje da učine isto”.
Gde leži snaga Saveta Evrope?
Za kraj razgovora, Orlović podseća da Savet Evrope nije deo Evropske unije niti je njena institucija, ali da ima itekako uticaja na njene članice. Upravo su one, kaže, i bile pokretač skorašnjeg izbacivanja Rusije iz Saveta Evrope.
„Osnovna snaga saveta Evrope je u odlukama njenog Evropskog suda za ljudska prava koje su obavezujuće za države. Eventualni prijem Kosova u tu organizaciju bio bi važan stepenik više u međunarodnom subjektivitetu te nepriznate države”, zaključuje naš sagovornik.