Komšić koji je u Predsedništvo BiH izabran glasovima Bošnjaka naveo da je upoznat sa pismom hrvatske vlade NATO-u da razmotri mogućnost produženja misije EUFOR Operacija Altea, koja uključuju eventualni angažman hrvatskih vojnih snaga u BiH.
Naveo je da u pismu hrvatske vlade postoji "određeni broj krucijalnih neistina" i obrazlaže da Opšti okvirni sporazum za mir u BIH ili Dejtonski mirovni sporazum potpada u kategoriju međunarodnih mirovnih sporazuma koji potpisuju države učesnice u ratu, a čijim potpisivanjem su prestale da važe odredbe Splitskog sporazuma na koji se poziva hrvatska vlada.
"Posebno je važno istaći da Splitski sporazum nema karakter međunarodnog sporazuma, jer se radi o jednokratnom dogovoru o vojnom delovanju u specifičnim ratnim okolnostima. Iz navedenih razloga, smatram da bi bilo veoma neprimereno da NATO savez u svoju misiju u BiH ili da kroz misiju EUFOR Operacija Althea uključuje snage Republike Hrvatske, odnosno zemlje čije je vojno i političko rukovodstvo presuđeno u Međunarodnom krivičnim sudu u Hagu kao delom udruženog zločinačkog poduhvata koji je za cilj imao stvaranje etnički očišćenih dijelova Bosne i Hercegovine pod vojnom i političkom upravom susedne Republike Hrvatske", naveo je Komšić, preneo je sarajevski portal Kliks.
Istakao je da takve političke ambicije Hrvatske prema BiH, suverenoj i nezavisnoj državi, postoje i danas te da one "nastoje da ojačaju i vojnim snagama".
Komšić navodi da čvrsto veruje da će NATO savez doneti jedinu moguću ispravnu odluku.
Prethodno je ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman poslao pismo generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu u kome ga “upozorava” da bi jedinstvo NATO-a moglo biti ugrožene ukoliko Hrvatskoj bude uskraćeno da pošalje svoje vojnike u mirovnu misiju u BiH.