Drugačije rečeno, ovo je komplikovana faza u životu mladih na putu ka svetu odraslih, u kojoj oni često nailaze na prepreke iz kojih ne izvlače pouke. Međutim, svima je jasno koliko je važno da se razumeju načini na koje tinejdžeri vide svet ili stvari koje ih teraju da se ponašaju na određeni način. A deo ovoga predstavlja i razumevanje razvojnih znakova koji im pomažu da definišu svoj lični i seksualni identitet i nauče kako da budu deo grupe vršnjaka.
Potraga za zadovoljstvom i pripadnošću
Napredak u neuronauci omogućava uvid u način na koji adolescenti sprovode proces donošenja odluka, a možda i najznačajniju činjenicu predstavlja da ih oni donose uz pomoć mozga koji se tek razvija. Interesantan podatak je i da dve različite oblasti mozga zadužene za donošenje odluka sazrevaju u različito vreme. S druge strane, posredstvom hormona mezolimbički put zahteva od njih ponavljanje radnji koje dovode do osećaja zadovoljstva - poput zabave sa prijateljima.
Prefrontalni korteks je takođe ključna oblast u ovom trenutku - on je odgovoran za regulaciju impulsa i samokontrole, ali i procenu posledica nekog ponašanja. Međutim, kako se on tada tek razvija postoji deficit u regionima mozga koji je odgovoran za samokontrolu. Ova neravnoteža - koja se u naučnoj literaturi naziva modelom dualnog sistema - ključna je za razumevanje zašto adolescenti ponekad donose pogrešne odluke.
Ukratko, ovo predstavlja savršenu kombinaciju za adolescente da se upuste u ponašanja koja odrasli smatraju rizičnim.
Pored individualnog razvoja, društveni svetje takođe ključan u ovoj fazi. U ovom preriodu dečaci i devojčice se ne odvajaju u potpunosti od porodice, ali proširuju svoj društveni krug. Sve više traže poverenje, podršku i sigurnost u svojim prijateljima. Stoga, prilagođavanje nečijeg ponašanja kako bi se osećao integrisanim, postaje prioritet. A norme određene grupe u velikoj meri regulišu ponašanje pojedinca. Ono što drugi vide kao pozitivno, mladi će ponavljati, a ono što je cenzurisano ili se smatra negativnim biće potisnuto.
Na ovaj način, tinejdžeri u razvoju će pokušati da se prilagode grupi, dok se suočavaju sa elementima kao što je pritisak vršnjaka ili čak „imaginarni sluh“ - karakteristika kognitivnog razvoja adolescenata koja ih navodi da misle da ih drugi uvek gledaju, procenjuju i osuđuju njihove postupke.
Iz grešaka se uči
Stoga psiholozi ističu da je razvoj adolescenata složen proces sa specifičnim karakteristikama. Oni se još uvek u ovom periodu ne mogu smatrati odraslim osobama, ali ni decom. Međutim, ova faza ne mora da bude burna, ako razumemo šta se dešava i zašto se ponašaju baš na ovaj način.
Profesorka Karmen Vieho sa Univerziteta u Kordobi sugeriše da su greške normalna faza u razvoju i da je važno ukazati na njih, kako bi adolescenti mogli da izvuku pouke.
Pored toga, njihov mozak koji se još uvek razvija zahteva eksperimentisanje i određena rizična ponašanja, koja onemogućavaju pravilnu procenu njihovih posledica. Stoga je neophodno pažljivo i sa razumevanjem objasniti koje su to posledice, uz postavljanje određenih granica. Jer iako žele da budu nezavisni, ipak treba da osećaju i brigu odraslih, piše „Nacionalna geografija“.