Govoreći o naređenju predsednika i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića da se podignu „migovi 29“ nakon što su uočeni dronovi koji su nadletali područje Merdara i okolinu Raške, srpska premijerka je rekla da je reč o pitanju bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji i generalno problemima koji postoje u autonomnoj pokrajini.
„Tačno je, bespilotne letelice su snimale jedan položaj u našoj Kopnenoj zoni bezbednosti i naše dve kasarne i mene je obavestio predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije. On je dao nalog da se pojača policijska zaštita u vazduhu, tako da je taj nalog sada stalan, trajan i on je na snazi i ostaće na snazi“, navela je Brnabićeva za RTS.
Ukoliko se ovakve stvari budu ponavljale mi ćemo svaku takvu letelicu da srušimo, kao što bi uradila svaka druga zemlja, dodala je premijerka.
Na pitanje znali se čije su to letelice, ona je rekla da ne bi davala više informacija.
„Moguće je da će predsednik Vučić da razgovara o tome. Ministar odbrane Miloš Vučević će, ukoliko gostuje na RTS-u, pričati o tome“, dodala je Brnabićeva.
Podignuta je i borbena gotovost Vojske Srbije, a premijerka kaže da veruje da postoji veza i da postoji mnogo stranih faktora koji žele da znaju kakvi su planovi u vezi sa obezbeđivanjem bezbednosti Srba na KiM.
„Ono što ćemo se truditi da radimo kao i do sada jeste da čuvamo mir, da čuvamo bezbednost, da pokušamo da utičemo na stabilnost iako je u ovom trenutku izuzetno teško zato što sa druge strane imamo ljude koji ne razmišljaju racionalno i koji će upotrebiti sve što može da se upotrebi da dalje destabilizuju situaciju i da svojim jednostranim potezima ugroze bezbednost“, naglasila je premijerka.
„Daleko smo od postizanja rešenja za KiM zbog Prištine“
Premijerka Srbije govorila je i o situaciji na Kosovu i Metohiji. Navela je da smo daleko od postizanja rešenja za Kosovo i Metohiju jer Priština nije spremna za razgovor.
"Ne vidim prostor da se mi približavamo bilo kakvom rešenju, kompromisu, opet samo isključivo zbog Prištine. Mislim da smo sve dalje od rešenja, a koje podrazumeva mirno rešavanje onoga što je nama u osnovnom i najvišem interesu", kazala je Brnabićeva.
Dodala je da se na nas svakodnevno vrši pritisak iz inostranstva da se dođe do finalnog sporazuma sa Prištinom.
"Oni su ogromni, svakodnevni i nikad intenzivniji. Partneri sa Zapada žele tu temu da sklone sa stola, sa agende i žele da zaborave i izbrišu iz svog sećanja događaje iz 1999. Dakle počev od bombardovanja SR Jugoslavije, što je bila brutalna, čista kao suza agresija. Kada se 19 'hrabrih' složilo da bombarduje suverenu zemlju koja nije nogom kročila na tuđu teritoriju, i to bez ikakvih konsultacija sa UN. Nakon toga potpisan Kumanovski sporazum, usvojena Rezolucija 1244. Pa onda 2008. dolazi do jednostranog proglašenja nezavisnosti. Danas pričaju o referendumima, tada nikakvog referenduma nije bilo, a svi su trčali da priznaju tzv. Kosovo. Danas kada ih podsetite na to, oni čak i ne kažu nije to kršenje. Ja sam na jednom sastanku do pokrenula kao temu, a oni su rekli da rezolucije SB UN mogu da se promene", rekla je premijerka.
„Više je onih članica UN koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“
Brnabićeva je kazala da ukoliko Priština pokrene inicijativu za prijem u Savet Evrope, Beograd će otvoriti fioku sa spiskom država koje su povukle priznanje kosovske nezavisnosti.
"Ne samo za Savet Evrope, nego bilo koju međunarodnu organizaciju. Radili smo na tome, ima zemalja koje su shvatile da je nemoguće doći do nekog mirnog kompromisnog rešenja ako Priština nastavi da se ponaša na ovakav način, da sve sporazume koji su potpisani ili tumači onako kako im odgovara ili ne želi da primenjuje u potpunosti, kao što je Briselski sporazum, kao posledicu naših diplomatskih aktivnosti su povukli odnosno suspendovali njihovo priznanje", rekla je.
"Ono što je dobro, ali nema tu mnogo sreće za nas ni prostora za radost, što je za razliku od pre 10 godina, danas veći broj država članica Ujedinjenih nacija koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova nego koje priznaju", naglasila je premijerka i dodala da to govori o našim diplomatskim aktivnostima.
„Odluka o preregistraciji još jedna jednostrana odluka Prištine“
Srbi na Kosovu i Metohiji u svakom trenutku znaju kakav je plan Beograda i u kontaktu su i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekla je premijerka povodom početka sprovođena odluke Prištine o preregistraciji vozila na RKS tablice.
"Srbi na KiM teško da imaju još razumevanja za tu situaciju i mi pokušavamo da, imajući i to u vidu, pokušamo da utičamo da i oni ne eskaliraju tu situaciju, a prostora za deeskalaciju nema mnogo", rekla je premijerka.
Dodala je da ne zna šta Aljbin Kurti čeka, jer je on, kako kaže, čovek koji ima "nula odsto pragmatizma".
"Ali ako on, ili njegovi partneri, čekaju finalni sporazum, moram da kažem da moramo da se vratimo na prvi, a to je Briselski sporazum. To je sporazum koji je potpisan pre Kurtija, ali ako on misli da ima neku težinu, mora da poštuje potpisane sporazume. EU je garant tog sporazuma i ne znam kako misle da govorimo o drugom sporazumu o normalizaciji, kada ni prvi nije implementiran. Ko će da nam garantuje da će neki drugi sporazum biti implementiran, ako ni prvi nije. Dodatno se produbljuje nepovorenje i postavlja pitanje kredibiliteta čak i EU", rekla je premijerka.
Smatra da je ovo što se dešava skandalozno u svakom smislu.
"To što Kurti, to što Priština radi, oni nemaju pravo to da rade ni po kojem sporazumu. Oni se hvataju jednog člana iz sporazuma iz 2011. godine o preregistracije, ali se svuda govori o statusno neutralnim KS tablicama koje je 2020. godine Priština jednostrano ukinula i izazvala krizu. Ta kriza je prevaziđena u Briselu, 30. septembra prošle godine, uvođenjem stikera, a sada je Priština ponovo to jednostrano proglasila nevažećim. U dogovoru o uvođenju stikera lepo piše da će se primenjivati dok se dve strane ne dogovore o drugom rešenju", naglasila je Brnabićeva.
Premijerka Srbije je uverena da Priština "nije ovo sama smislila".
"Kada je Priština ukinula pravo glasa Srbima na KiM, ja sam sigurna da su imali prećutnu podršku od nekoga. Tako i ovo, to što nema eksplicitnu saglasnost EU ili Vašingtona, šta će se desiti? Znači da imaju neku prećutnu saglasnost i za to", rekla je Brnabićeva.