Istraživanje u Crnoj Gori: Podrška DPS-u pala za 16 odsto, SPC i prosrpske partije dobile na snazi

Sa ciljem analize trendova političkog javnog mnjenja, CEDEM je objavio analizu „Gde je crnogorsko društvo 16 godina od obnove državne nezavisnosti?“ u kojoj se analiziraju trendovi ključnih indikatora koji su informativni u društvenom i političkom smislu, a ne da se, kako navode, sistematski i deskriptivno analiziraju svi podaci kojima raspolažu.

DPS na gubitku za 16%, prosrpske partije ojačale za 7%

„Od 2011. godine procena pozitivnog smera se smanjila za preko 26 odsto, a procenat onih koji kažu da se zemlja kreće pogrešnim smerom povećan je za gotovo 30 odsto“, navode u CEDEM-u, prenosi RTCG.

Dodatno, nalazi u vezi sa partijskim preferencijama, koji predstavljaju drugi osnovni indikator koji ispituju, pokazuju da, kumulativno posmatrano, DPS danas ima oko 10 odsto manje glasova nego što je to bio slučaj u prvom istraživanju obavljenom 2007. godine.

„Paralelno, prosrpske partije su ojačale za oko 7 odsto, a građanske partije takođe beleže rast za oko 6 odsto, dok je referentna rastuća vrednost za manjinske partije nešto preko 3 odsto“, navodi CEDEM.

Kako kažu, broj apstinenata se smanjio za preko šest odsto.

„Drugim rečima, trend jednostavno ukazuje na volatilnost koja se može iskazati na sledeći način: 10 odsto glasača DPS-a su „prešli“ u građanske i manjinske partija, a 6 odsto apstinenata su postali glasači prosrpskih partija. Dakle, kumulativno uzevši, tj. ako uporedimo poslednji i prvi talas istraživanja, od februara 2007. godine DPS je na gubitku od preko 16 odsto, dok su sve ostale kategorije u porastu, i to: prosrpske partije za preko 5 odsto, građanske za preko 7 odsto i manjinske za manje od 4 odsto“, pokazala je analiza CEDEM-a.

Kažu kako je jako je važno analizirati promene kada je reč o opredeljenim glasačima od izbora 2020. godine do danas.

„U tom smislu, beleži se veoma blagi pad DPS-a u ukupnom broju glasača, ali se usled smanjene apstinencije ovaj pad značajno negativnije odražava na njihov rejting. Veliki broj nekadašnjih apstinenata je „ušao“ u biračko telo, pa se smanjenjem apstinencije značajno povećava procenat podrške prosrpskim partijama“, poručuju iz CEDEM-a.

Broj onih koji pripadaju SPC veći 20 odsto, podrška CPC u padu

CEDEM je dao i pregled pripadnosti crkvama/konfesijama kroz vreme.

„Podatak jednostavno ukazuje da je procenat onih koji su islamske i katoličke veroispovesti stabilan, dok se kumulativno linearno povećavao broj onih koji kažu da pripadaju SPC i smanjivao broj onih koji kažu da pripadaju CPC. Podatak jednostavno ukazuje da se u pravoslavnom korpusu procenat onih koji kažu da pripadaju SPC povećao za 20%, dok se za referentni procenat smanjio procenat onih koji kažu da pripadaju CPC. Drugim rečima, SPC je vremenom dobijala na snazi“, pokazalo je istraživanje.

Evropska unija

Sledeći indikator koji su pratili jeste stav prema integraciji u EU.

Podaci ukazuju na stabilnu i snažnu podršku EU integracijama među glasačima DPS-a, manjinskih i građanskih partija.

„Sa druge strane, imamo blagi pad podrške među apstinentima i značajan pad podrške među prosrpskim glasačima, i sve to, naravno, ako se uporedi prvi i poslednji talas istraživanja. No, valja primetiti da ova merena vrednost, bez obzira na poslednji regresivni talas, ukazuje na to da je preko 20 odsto veći broj prosrpskih glasača koji podržavaju EU u odnosu na avgust 2020. godine. Drugim rečima, među prosrpskim glasačima nakon pada DPS-a je značajno povećana podrška EU integraciji“, stoji u analizi CEDEM-a.

NATO

Kada je reč o NATO integracijama, podrška je značajno povećana u prethodnih 15 godina.

„Podaci pokazuju da je danas 13 odsto više onih koji podržavaju NATO nego što je to bio slučaj u prvom istraživanju 2007. godine. Broj onih koji su protiv NATO-a je smanjen za oko 3%, ali je zato značajno smanjen i broj onih koji nemaju stav. Takođe, podaci pokazuju da je nakon izbora u avgustu 2020. godine, značajno povećan rast podrške NATO, i to ako se uporede izbori u 2020. godini i mjerene vrednosti s kraja 2021. godine, govorimo o rastu podrške od oko 20 odsto“, navodi CEDEM.

Spoljna politika

Jedan od značajnih indikatora koji CEDEM kontinuirano, ali ne u svakom talasu, prati jeste i oslonac u spoljnoj politici.

„Podaci pokazuju da je, posmatrano u celokupnom periodu, za preko 4% smanjen procenat građana koji smatraju da se Crna Gora u spoljnoj politici treba oslanjati na EU, a za gotovo 16% je smanjen broj onih koji smatraju da oslonac treba tražiti u Rusiji, dok je procenat onih koji kao prvog spoljnopolitičkog partnera vide SAD veoma malo povećan (nešto preko 2%)“, navodi CEDEM.

Kada je reč o prioritetima spoljne politike, podaci ukazuju na to da je zapadna orijentacija u Crnoj Gori dominantna u odnosu na nezapadnu - više nego dva puta je više građana koji su zapadno orijentisani, u odnosu na one koji su nezapadno orijentisani.

„Kada je reč o mešovitom tipu, merimo blago povećanje od oko 3%, dok je onih bez orijentacije kumulativno manje za gotovo 9%. Poslednji indeks koji pratimo tiče se procene značaja ključnih reformskih poteza koje treba sprovesti u zemlji. U tom smislu, depolitizacija javne uprave i borba protiv korupcije prepoznati su kao najvažniji prioriteti u okviru reformskog procesa“, navodi se u analizi CEDEM-a.

Analiza CEDEM-a je, kako kažu, dio projekta „Vox Populi – Implementation of better choices“, koji je podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Italije u okviru poziva „Bando Balcani“.