Evropljani kao ptice selice: Sele se na jug tokom zime - tako „uživaju“ u sankcijama Rusiji

Posle uvođenja samoubilačkih sankcija Rusiji i „minaranja“ gasnih aranžmana sa Moskvom, širom Evrope je postalo jeftinije provesti dan u nekoj osunčanoj zemlji na jugu, nego platiti struju i gas u svom stanu. Tu kalkulaciju izveli su čak i zvaničnici u Velikoj Britaniji.

Računica postoji, prosečni trošak grejanja biće oko 20 funti dnevno. Turističke agencije već reklamiraju ponudu za južnije destinacije koje uključuju i avio-karte, a dnevni trošak u hotelu na suncu je od 20 do 25 funti po danu.

U igri su Kanarska ostrva, jug Španije i Grčka, čiji je mudri ministar turizma još tokom letnje sezone pozvao turiste sa severa Evrope, da se ove zime greju na Egeju. Grčka vlada sada pokreće i kampanju u celoj Evropi vrednu nekoliko miliona evra sa sloganom "Želiš li ponovo da osetiš 20? Grčka je pravo mesto za to".

Grejanje na suncu ponudiće i Hrvatska, ali će i crnogorska turistička privreda osmisliti ponudu kako bi privukla novu kategoriju putnika koja je već krštena imenom „energetski turisti“.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić za Sputnjik kaže da pojedine zemlje imaju mogućnost da daju ovakvu ponudu, pre svega zbog broja sunčanih dana, te da najviše šanse da zarade u energetskoj krizi imaju zemlje koje imaju izlaz na more. Međutim, profit će pre svega zavisiti od dobrih avio veza.

"Prvo je pitanje da li će se nastaviti čarter letovi koji se obično prekidaju krajem letnje sezone, da li će niskobudžetene kompanije u tome videti svoju šansu i pojaviti se na tim destinacijama. U suštini, verujem da će posla biti, ali ne možemo sada da procenimo u kojoj meri. Biće zanimljivo, Grci se nadaju da neće morati da greju, računaju na jug ispod Peloponeza i oko Atine, na ostrva, a imaju ih nekoliko počev od Krita, Rodosa, Samosa. Duboko su u Mediteranu, imaju klimu vrlo sličnu Kipru, nadaju se da im neće trebati neko posebno grejanje", kaže Seničić.

Srbija ima veću energetsku stabilnost od svih navedenih zemalja, da li ona može da razvija energetski turizam, da li o tome razmišllja i šta bi u tom slučaju mogla da bude naša šansa?

Naš sagovornik kaže da do sada u Srbiji niko nije razmišljao o "energetskim turistima", s obzirom da naša zemlja ima umerenu, ali ipak kontinetalnu klimu. Nismo sigurni da li možemo da budemo konkurentni pomenutim zemljama, iako Srbija ima čime da ih greje, treba biti objektivan i upitati se šta zaista naša zemlja može da ponudi strancima tokom zimske sezone.

"Objektivno govoreći, nije ovde reč samo o grejanju, u svim pomenutim mediteranskim zemljama vreme provodite na suncu, veći deo zime. Na Kanarskim ostrvima, generalno u Španiji, Grčkoj, u delu Turske, delimično čak i u Hrvatskoj, iako ona i Crna Gora nemaju tako dobru klimu. Ponuditi nekom da umesto na suncu provodi vreme u toplom apartmanu, nisam siguran koliko je to konkurentno", kaže Seničić.

Šta je sa onima kojima sunce i more nisu presudni, koji žele da vide novu zemlju, predele ili jednostavno vole zimu u planini, da li Srbija ima ponudu za njih? Naš sagovornik kaže da Srbija gostima sa severa može da ponudi svoje planine, ali treba imati u vidu da se kapaciteti dobro pune domaćim i turistima iz regiona, a pitanje je i koliko su cene prihvatljive.

Opšta je ocena, bojazan, da će kriza potrajati, a naša zemlja ima veliki adut, vid turizma koji stranci obožavaju, seoski. Seničić kaže da sam smeštaj ima odlične uslove, imamo mnogo novih seoskih domaćinstava uređenih tokom kovid krize, pa čak i celih naselja, a najbolji primer je Gornji Milanovac. Ali u zimskom periodu imamo drugi problem.

Seničić dodaje da bi se o ovoj ponudi ipak moglo razmišljati, jer u pojedinim delovima Evrope, na severu, zima traje duže. Srbija nudi stranim turistima programe koji su jedinstveni, između ostalog, da sa domaćinima prave zimnicu, a stranci obožavaju ovakve aktivnosti, vole aktivni odmor.

Dakle, perspektiva postoji, ali o njoj treba ozbiljno razmišljati i raditi planski, posebno ukoliko želimo da dovedemo goste na zimski odmor, odnosno da, umesto da se smrzavaju kod kuće, novac potroše na odmor i zadovoljstvo. Pre svega treba razmišljati kako ta područja povezati sa glavnim saobraćajnicama.

On ipak dodaje da ne treba mnogo da žalimo što nećemo ugrejati turiste sa severa, Srbija svakako ima najave dobre sezone u decembru, januaru i februaru, stranci iz nekoliko zemalja su već bukirali smeštaj. Pre svih gosti iz Turske, povećan je broj letova, očekuje se ogroman broj gostiju, gotovo isti kao tokom letnje sezone.

"Očigledno smo otvorili nekoliko novih tržišta, tursko i izrealsko, pa i rusko, iz tih zemalja dolazi veliki broj turista, imamo jako dobre rezultate. Naša šansa su u ovom trenutku prolazni turisti, doček Nove godine, zimska sezona bi mogla da bude jako dobra, upravo zbog naše stabilnosti sa energentima. Pola Evrope još ne zna da li će uopšte raditi zimsku sezonu, baš iz tog razloga, nemaju dovoljno struje, nemaju gasa. U problemu je cela zapadna Evropa - Austrijanci, Nemci, Italijani, Francuzi, svi su još uvek sumnjičavi prema tome kako će izgledati zimska sezona", zaključuje Seničić.