RUSIJA

Lavrov: Situacija oko Ukrajine slična nekadašnjoj Karipskoj krizi

Trenutna situacija oko Ukrajine slična je periodu Karipske krize, s obzirom na to da je reč o stvaranju neposrednih pretnji bezbednosti Ruske Federacije na ruskim granicama, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov u intervjuu za film „Svet na ivici. Pouke Karipske krize“ koji je emitovan na Prvom kanalu.
Sputnik
Na pitanje koliko je slična situacija iz perioda Karipske krize sa trenutnom situacijom oko Ukrajine, ruski ministar je odgovorio da postoje sličnosti.

„Kao što je bilo 1962. godine, tako je i sada reč o stvaranju neposrednih pretnji bezbednosti Rusije i to direktno na našim granicama. Danas je to još bliže, nego što su ‘Jupiteri’ (rakete srednjeg dometa) koje su razmeštene u Turskoj. U toku je vojna kampanja pumpanja Ukrajine svim vrstama naoružanja“, rekao je ruski diplomata.

Prema rečima Lavrova, razlika je u tome, što su 1962. godine sovjetski lider Nikita Hruščov i tadašnji predsednik SAD Džon Kenedi imali snage da pokažu odgovornost i mudrost, a sada Rusija ne vidi takvu spremnost kod Vašingtona i njegovih satelita.

„Veliki je broj primera. Može se početi od toga da je šansa za pregovore, koja je mogla da bude realizovana krajem marta na sastanku u Istanbulu, uništena i sada možemo da tvrdimo da je to urađeno direktnim ukazom Vašingtona“, podvukao je Lavrov.

Destruktivni prilaz Zapada

Ministar inostranih poslova Rusije je podsetio da danas počinju ozbiljni razgovori o jačanju nuklearnih mogućnosti NATO-a. To bi bila dopuna, jer već pet zemalja imaju na svojoj teritoriji američko taktičko nuklearno naoružanje.
On je podsetio da SAD, NATO i EU nastavljaju sa tvrdnjama da je neophodno da se Rusiji nanese poraz na bojnom polju, a iza svega toga stoji apsolutna nesposobnost Sjedinjenih Američkih Država da se odreknu želje da vladaju svim i svačim.
„Ako su svojevremeno pevali ‘Vladaj Britanijo morima’, a sada Amerika hoće da se, najverovatnije, peva ‘Vladaj Ameriko planetom’. O tome je precizno, jasno, nedvosmisleno govorio predsednik Rusije Vladimir Putin u svom izlaganju u Kremlju, kada su potpisani sporazumi između Rusije i četiri nova subjekta Ruske Federacije. U tome je glavna razlika između situacije iz perioda Karipske krize i trenutne situacije oko Ukrajine“, podvukao je Lavrov.

Razboritost Bele kuće u poređenju sa Karipskom krizom

Ministar inostranih poslova Rusije smatra da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ima više mogućnosti da jasno razume ko i kako eskalira situaciju oko globalne bezbednosti, nego što je to imao šef Bele kuće Džon Kenedi u periodu Karipske krize.

„O tome koliko su se u SAD ozbiljno odnosili prema situaciji, svedoče sećanja očevidaca o razgovoru predsednika Kenedija sa pomoćnicima u Ovalnoj sobi. Šef Bele kuće je govorio da ne shvata zašto Hruščov želi da razmesti rakete na Kubu. Na kraju krajeva, sovjetski lider, rekao je on, morao je da shvati da je to isto kao kada bi Amerikanci postavili svoje rakete u Tursku. Pomoćnik mu je, iznenađen, odgovorio da je to upravo ono što su uradile Sjedinjene Američke Države. Nadam se da će u današnjoj situaciji predsednik Bajden imati više mogućnosti da razume ko i kako izdaje naređenja“, istakao je Lavrov.

Izvori konflikta

Ruski ministar je podsetio da SAD nisu 1960-ih godina pokušale, već da su razmestile rakete srednjeg dometa „Jupiter“ u Tursku i Italiju.

„Italiju spominjem, jer je domet raketa koje bi bile lansirane iz te zemlje pokrivao značajan deo evropske teritorije. Tada se smatralo da je iz Turske do Moskve raketama potrebno nešto više od deset minuta. Upravo je to i bio početak Karipske krize, a ne to, kako je to pokušala da predstavi zapadna istoriografija, koja je korene problema videla u razmeštanju raketa na Kubi. Mi smo odgovarali na ono što su SAD već napravile u blizini Sovjetskog Saveza“, pojasnio je Lavrov.

Dodao je da u slučaju da se skrene pažnja od problema pretnje agresije SAD na Kubu, koja je bila sasvim realna, onda je glavni okidač sa vojno-strateškog gledišta bila činjenica da su SAD smestile nuklearno oružje u neposrednoj blizini granica SSSR-a.
„U to vreme su SAD, osim ‘Jupitera’, imale 4.500 nuklearnih bojevih glava, što je nekoliko puta više od ukupnog broja nuklearnog naoružanja Sovjetskog Saveza. Važan faktor je i to što se ‘Jupiter’ po svojim karakteristikama u SSSR-u i Zapadu smatrao sredstvom za prvi napad. U skladu sa takvom odlukom, koja je tada doneta, imali smo stvarne pretnje po bezbednost naše zemlje“, zaključio je Lavrov.
RUSIJA
Moskva Vašingtonu: Ne razmahujte „nuklearnom batinom“, jer pobednika neće biti
Komentar