U Pismu upućenom generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guteresu oni tvrde i da u Karadžićevom slučaju postoji i mogućnost njegovog „tragičnog ishoda“.
Karadžić se, kako navode, duže vreme nalazi u potpunoj izolaciji, a čak i susreti sa pravnim savetnicima su mu onemogućeni. Nije mu dozvoljeno da se obraća zatvorskoj upravi, niti bilo kojoj pravosudnoj instanci. Uz sve to, izložen je psihičkom maltretiranju čuvara, a zatvor je blokirao kartice njegovih prijatelja i članova porodice, pa niko od njih ne može da mu uplati novac za hranu i telefon.
Pismo upućeno na adrese UN i brojnih stranih država, kao i prateći apel, potpisuje 120 srpskih javnih ličnosti i intelektualaca. Među njima su akademici Kosta Čavoški, Matija Bećković, Slavenko Terzić, Radoje Čolović, Jovan Delić, Svetislav Božić, Vasilije Krestić, Slobodan Remetić... Među potpisnicima su profesori, pisci i umetnici Darko Tanasković, Emir Kusturica, Gojko Đogo, Rajko Petrov Nogo, Milivoje Ivanišević, Miloš Ković, Jovan Hadži Đokić, Milan Lekić i drugi. Iza zahteva su stali i diplomate Vladislav Jovanović i Živadin Jovanović, lider SRS Vojislav Šešelj i drugi.
Apelom obaveštavaju generalnog sekretara UN o brojnim kršenjima najosnovnijih ljudskih prava Radovana Karadžića i zahteva se pomoć i neodložna akcija. Tekst sa zahtevima potpisnika upućen je ambasadama zapadnih zemalja, EU i SAD, u Beogradu, a poslat je i na adrese Ruske Federacije, Kine, Indije, Indonezije, Egipta, Libije, Alžira, Gane, Brazila, Argentine, Kube, Palestine i Izraela...
Potpisnici ove inicijative - srpski akademici, profesori, istoričari, književnici, političari - ističu da je Karadžić u kazamatu na ostrvu Vajt tretiran kao britanski zatvorenik, što drastično pogoršava njegov položaj. Za njega, kako ukazuju, ne važe međunarodne norme o humanom postupanju kao i tzv. Nelson Mandela rezolucija.
Konkretno, javne ličnosti iz Srbije i Republike Srpske obaveštavaju Generalnu skupštinu UN i vlade najutucajnijih zemalja da je Karadžić, od kada je 21. maja 2021. godine ishitreno prebačen u britanski zatvor, podvrgnut besprimernoj torturi i neodložno se traži poštovanje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao i odredbe Statuta Haškog tribunala. Norme suda pred kojim je osuđen, između ostalog, jasno predviđaju da se osuđenik upućuje na izdržavanje zatvorske kazne u mestu najbližem njegovom prebivalištu, odnosno njegovoj matičnoj državi.
„Dr Karadžić se već neko vreme nalazi u potpunoj izolaciji, bez prava na kontakt sa porodicom. Navodni razlog je "citiranje njegovih političkih stavova u medijima od strane drugih osoba". On ne može biti kažnjen zbog postupaka drugih ljudi i medija. I pored odličnog znanja engleskog jezika, ima poteškoća u komunikaciji sa stražarima zbog njihovog različitog dijalekta. Iako je više puta ukazivao zatvorskim vlastima na ovu poteškoću, problem nije rešen, a uslovi su se pogoršavali sve do u više navrata ispoljene fizičke i verbalne agresije“, navode autori otvorenog pisma.
Oni podsećaju da su iz kratkog Karadžićevog poziva najbližima saznali i da je izložen psihičkom maltretiranju od strane zatvorskih službenika, kao i ponižavanju svake vrste:
„On ne uzima hranu i vrlo je moguće da je otpočeo štrajk glađu. Porodica ga još nije posetila zbog komplikovane procedure dobijanja viza, prevoza i ogromnih troškova za svega dva sata posete mesečno. Imajući sve ovo u vidu, smatramo da je jedino pravno i humano ispravno - vraćanje na odredbe rezolucija UN i "pravila Nelson Mandela", jer bi to rešilo sva navedena nehumana kršenja prava dr Karadžića“.
U drugom delu Apela srpski intelektualci navode redom sve akcije pravosudnih vlasti u Britaniji kojima se ignorišu i prenebregavaju međunarodni standardi i konvencije kada je u pitanju tretman zatvorenih osoba.
Svoje zahteve potpisnici temelje na ljudskom pravu na život i ličnu bezbednost garantovanom Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, rezolucijama, međunarodnim obavezama, konvencijama koje regulišu prava zatvorenika i zabranu torture, ali i pravilima Međunarodnog rezidualnog mehanizma (bivšeg Tribunala) u Hagu.
Srpski intelektualci, otud, osporavaju i odluku o Karadžićevom slanju na izdržavanje kazne u Ujedinjeno Kraljevstvo, jer je, kako tvrde, on morao biti upućen u neku od bližih zemalja.
„Zahtevamo da se hitno i sveobuhvatno preispitaju odluke predsednika Međunarodnog mehanizma i da se anulira odluka o upućivanju Karadžića u Veliku Britaniju i donese nova odluka o premeštanju u skladu sa "Mandelinim pravilima" - u mesto najbliže njegovom prebivalištu (Italija, Austrija, Nemačka, Francuska, prim aut.). Tražimo da se Karadžiću obezbedi tretman sa punim uvažavanjem međunarodno priznatih ljudskih prava i sloboda, ističući pravo na ličnu bezbednost, slobodu izražavanja i veroispovesti, siguran i nesmetan pristup informacijama, redovan i neometan kontakt sa članovima porodice i pravnim zastupnicima“,navedeno je u pismu.