Više od pola godine se u delu javnosti, među novinarima, analitičarima i nekim političarima, raspreda da predsednik Aleksandar Vučić odlaže formiranje vlade da bi kupio vreme i odložio teške odluke i veliki zaokret Srbije u spoljnoj politici.
Izgrađena je čak i teza, koju su potkrepljivali „dobro obavešteni izvori“, da će jedna od prvih odluka nove vlade biti uvođenje sankcija Rusiji ali i prihvatanje francusko-nemačkog predloga da se lažnom Kosovu omogući članstvo u UN.
Većina „lucidnih“ prognozera tvrdila je da je Beograd udario u zid, da nema više nikakav manevar, a da novu vlast i njene odluke više kreira američki ambasador Kristofer Hil nego Vučić i Brnabićeva zajedno.
Neki „promućurniji“ su čak anticipirali da je Vučić „pustio niz vodu“ i Dodika koji će zbog toga, potpuno „ostavljen i nezaštićen“ morati da poklekne pod obojenom revolucijom, ponavljanjem izbora ili odlukom da se njegovi protivkandidati jednostavno proglase za pobednike.
I evo, protekle nedelje dobili smo novu Vladu i od premijerke Ane Brnabić čuli smo da od svih tih pustih zapadnih snova i medijskih trabunjanja – nema ništa.
Čuli smo, potpuno jasno, da Srbija ne planira da uvodi sankcije Rusiji i da na tom polju apsolutno nema nikakve promene državne politike.
Čuli smo da je ponuda Pariza i Berlina potpuno nepristojna i da ne postoji nikakva šansa da Beograd prihvati sumanutu ideju da se nepostojećem Kosovu dopusti članstvo u Ujedinjenim nacijama.
Čuli smo da će Srbija ostati čvrsto na svom putu i da zbog toga neće pasti nebo, neće nas niko bombardovati, neće nam niko uvoditi sankcije niti će zapadni investitori zbog toga napuštati našu zemlju.
Videli smo i da je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine, posle novog brojanja listića, morala da prizna da je Milorad Dodik novi predsednik Republike Srpske i da ostaje njen neprikosnoveni politički lider.
Činjenice su neumoljive:
Srbija je i posle osam meseci od početka specijalne vojne intervencije Rusije u Ukrajini ostala na istim pozicijama:
Priznaje teritorijalni integritet Ukrajine i ne uvodi sankcije Rusiji. Tu poziciju ceni zvanična Moskva ali ne i Zapadni jastrebovi koji svakodnevno podgrevaju atmosferu da Vučić u stvari laže, fingira, folira i da je u toku samo priprema javnosti za totalno pristupanje Srbije ekstremnim NATO pozicijama.
Možda i nije loše da žive u zabludi da će se tako nešto desiti jer i to pogrešno ubeđenje utiče na smanjenje pritiska na Beograd.
Sada će verovatno, kad se formirala vlada pa se ništa nije desilo od onoga što očekuju, Zapadni „proroci“ lansirati „novi rok“ do kog bi Beograd trebalo da se „opredeli“ i da „odabere stranu“.
Recimo, do Nikoljdana ili Nove godine, do 24. februara i godišnjice početka sukoba u Ukrajini ili jednostavno do – kukovog leta.