Prema njegovim rečima, visoka volatilnost koja je primećena protekle decenije sada je postala neograničena. Trendovi koji su postojali ranije i oni koji se mogu iznenada pojaviti, svaki deluje samostalno, potpuno rušeći temelje prava, naglasio je Sečin.
On je primetio da uvođenje gornje granice cena ugljovodonika zadire u osnove tržišta i suvereniteta i uvodi princip „pravih“ i „pogrešnih“ zemalja.
„U suštini, uvođenje gornje granice (cene ugljovodonika) je atak ne samo na osnove tržišta, već i na osnove suvereniteta. Odnosno, ideja se zapravo zasniva na tome da se ukinu suverena prava zemalja na sopstvene resurse, jer su ‘pravim’ zemljama, kojima nedostaju resursi, potrebniji od ‘pogrešnih’. Naravno, na same Sjedinjene Američke Države ne tiču se nikakva ograničenja“, smatra on.
Evropa ─ žrtva američke politike
Prema njegovim rečima, brzina kojom se u Evropskoj uniji realizuju američke apsurdne ideje je neverovatna, a drugi primer je gornja granica na cenu ugljovodonika.
Prema njegovim rečima, odustajanje od ruskih ugljovodonika i nedostatak investicija u energetski sektor dovode do nestašice energetskih resursa i povećanja cena za njih, a podstiče inflacija u celom svetu.
„Istovremeno, vodeće evropske energetske kompanije, uprkos energetskoj krizi koja je izbila u regionu, nastavljaju da smanjuju investicije u naftnu industriju pod pritiskom klimatske politike“, objasnio je Sečin.
On je dodao da je pritisak američkih sankcija na energetsko tržište dostigao vrhunac.
„Energetsko tržište – najjasnija ilustracija ovoga je pritisak sankcija koji je dostigao kulminaciju, a koji se sada pretvorio u subverzivne aktivnosti – u ono što se desilo sa evropskim gasnim transportnim sistemom – ‘Severnim tokom’“, objasnio je on.
Evropa, koja je izgubila svoj subjektivitet, postala je glavna žrtva američke politike, izgubila je priliku da diverzifikuje snabdevanje energentima, uveren je Sečin.
„Rezultat toga je odliv kapitala i industrijskih preduzeća koja preusmeravaju svoje aktivnosti u Sjedinjene Američke Države, gde su uslovi poželjniji“, rekao je on.
Mnoge države nastoje da očuvaju svoj suverenitet i odbijaju da plaćaju u dolarima. Ovaj proces je pokrenut i nepovratan je, naveo je Sečin.
„Centralne banke u Aziji i na Bliskom istoku stvaraju bilateralne devizne svop linije sa namerom da ojačaju sopstvene finansijske sisteme i smanje rizike zavisnosti od dolara, usled proizvoljne zaplene računa, transakcija, fondova i deviznih i zlatnih rezervi. Vidimo težnje država koje žele da očuvaju svoj suverenitet, da odustanu od obračuna u dolarima. Ovaj proces je pokrenut i nepovratan je“, naglasio je on.
Uzrok energetske krize
Prema njegovim rečima, razlog za energetsku krizu u zemljama Evropske unije danas nisu događaji u Ukrajini niti pandemija virusa korona.
„Izvori aktuelne veštački stvorene energetske krize nisu u dešavanjima u Ukrajini niti u pandemiji, već u kolosalnom nedovoljnom ulaganju u industriju, čiji je jedan od razloga neodgovorna i avanturistička politika ubrzanog ‘zelenog’ prelaska. I u antiruskim sankcijama kao moćnom dodatnom katalizatoru energetske krize i inflacije uopšte“, naglasio je on.
On je dodao i da je ideja da se Rusija „odseče“ iz svetske privrede apsurdna i iluzorna.
„Obim i uloga ruske ekonomije u globalnoj podeli rada tradicionalno su potcenjeni. Ono što se javno govori, da je doprinos Rusije svetskom BDP-u samo 2 odsto – predstavlja mit. Ako se računa paritet kupovne moći, to je već 4-5 odsto. Ako se uzme u obzir uloga usluga u ekonomijama razvijenih zemalja – do 70 odsto BDP-a SAD... Usluge su korisna stvar, ali ne kada nemate energente i hranu. Udeo Rusije u isporukama osnovnih sirovina je do 15 odsto“, precizirao je on.
Sečin je naglasio da je stabilnost ruske ekonomije obezbeđena činjenicom da ona „pouzdano stoji na zemlji“, oslanjajući se na dovoljnost osnovnih resursa.
Previranja na polju energetike – smrt petrodolara i najavljeno priključenje Saudijske Arabije BRIKS-u – bili su teme emisije „Novi Sputnjik poredak“: