EKONOMIJA

Šta se dešava s povećanjem rata kredita: Nije isti scenario kao sa švajcarcima

Rate kredita su povećane u poslednjih nekoliko meseci više puta, a mnogi strahuju koliki će biti skok euribora u narednom periodu. Dušan Uzelac sa portala „Kamatica“ kaže da je stanje sada turbulentno, ali da ne znači da će euribor rasti u nebesa. Poručuje i da nije isti scenario kao sa kreditima u švajcarcima.
Sputnik
Dušan Uzelac ističe da su banke prodavale kredite dok je euribor bio negativan, sa idejom da to prodaju kao najpovoljniju ponudu, ali da niko nije iskoristio momenat da kaže kako će euribor porasti, da bar pripremi klijenta.
„Ovo što se dešava nije ništa strašno, samo vas niko nije obavestio o tome. Kada skoči euribor jedan odsto rata kredita prosečno poraste za tridesetak evra, to je rata od 200-250 evra“, kaže Uzelac za RTS.
Ko ima veću ratu, objašnjava, sada ima i veće poskupljenje.
„Ono što je problem kod stambenih kredita, tu vam banka nijedna neće ponuditi fiksnu kamatnu stopu. Banke nemaju hrabrost da se vežu za jednu valutu na 20 godina, zato se one vezuju za euribor i tako dele rizik sa klijentom“, poručuje Uzelac.
On ističe da sada deluje da je to na štetu klijenata, ali da treba uzeti u obzir da je neko ko je uzeo kredit pre sedam godina imao dosta povoljan period otplate prethodnih godina.
„Sada je to turbulentno, ne znači da će to ostati do kraja tako, ne znači ni da će rasti u neka nebesa“, naglašava Uzelac.

Šta se dešava sa kreditima u švajcarcima

Na pitanje da li može da se ponovi situacija koju smo imali sa švajcarskim francima, Uzelac kaže da nije isti scenario.
„Moram da razdvojim da apsolutno nisu isti scenariji. Euribor i ceo mehanizam euribora je nešto što je vezano za celo evropsko tržište zaduživanja – i banaka i firmi i fizičkih lica. Šta to znači? Znači da je krupan problem u pitanju i neće se dozvoliti da tu dođe do kolapsa. Zamislite da oštećenih bude 30 miliona Evropljana“, dodaje Uzelac i kaže da bi to bio finansijski i ekonomski kolaps.
Navodi i da neće doći do kolapsa kao u Americi 2008. godine kada su porasle rate, a onda su ljudi masovno rekli nećemo više ovaj kredit evo vama nekretnina nazad.
„To kada uradi jedan u 1.000 to nije problem banke, ali kad uradi 500 od 1.000 onda je to problem banke. To je onaj domino efekat koji je napravio onu celu 2008. godinu“, ističe Uzelac.

Ko kupuje stanove i ko uzima kredite

Zanimljiv je podatak koji je objavio RGZ da se i dalje prodaje veliki broj stanova, najviše u Beogradu. U poslednjem kvartalu prodato je čak 8.013, a samo deset odsto nepokretnosti plaćeno je kreditima.
Uzelac objašnjava da je statistika „malo neispravno poređana“, ne kažu da je od 8.000 stanova 800 plaćeno kreditima, već da je 10 odsto finansirano.
„Što znači da skoro pa svaki drugi kupljen stan ide deo na kredit deo za keš. Onaj ko proda nekretninu sigurno ne ode u kafanu da potroši novac, on kupuje sledeću nekretninu, znači to je već neki novac u igri. Najčešće se dokupljuju kvadrati“, dodaje Uzelac.
On poručuje da postoji i druga strana priče i da postoje dve vrste kupaca nekretnina: jedni koji kupuju dom, drugi koji „parkiraju“ svoj kapital.
„Ovi koji kupuju dom,oni su ti koji gledaju i kredite i kako da prođu povoljnije, a oni koji „parkiraju“ svoj kapital u nekretninama čuvaju novac“, navodi Uzelac.
Na pitanje da li je to pametan način čuvanja novca, on objašnjava da ako sve projekcije kažu da će za godinu dana novac vrediti 10 odsto manje onda je jasno.
„On kaže: daj da kupim nekretninu bilo koju i on ustvari diže cenu onima koji žele svoj dom“, zaključuje Uzelac.
EKONOMIJA
U Beogradu za tri meseca za stanove potrošeno ukupno 579,6 miliona evra
Komentar