Kako pojašnjava, takve pravne procedure mogu biti izazvane antiruskom retorikom pojedinih zemalja.
„Ako govorimo o baltičkim zemljama, kada su počeli da ruše spomenike našim vojnicima, spomenike u čast Velikog otadžbinskog rata, govoreći da im je sve to strano, da su sve to gradili Rusi, onda se postavlja pitanje: a fabrike, druge zgrade, objekte kulturnog nasleđa koje su izgradili Rusi? Da li i njih treba srušiti?“, upitala je Žurova.
Kako dodaje, Rusija bi mogla da preduzme recipročne mere kao odgovor na takvu politiku.
„Da, moguće je da ukoliko su oni (zakupci iz 'neprijateljskih zemalja' u Rusiji) imali pravo zakupa, onda ima smisla da se s njima raskine sporazum o zakupu – možda za te iste ambasade“, istakla je ona za radio-stanicu „Govorit Moskva“.
Stranci, prema rečima Žurove, smatraju pravo svojine „svetim“, ali se sami ne pridržavaju tog principa.
Ranije je saopšteno da je zamenik gradonačelnika Vilnjusa Vladas Benkuskas izjavio da nedovršena zgrada, multifunkcionalni kulturni i društveni centar „Moskovska kuća“ u litvanskoj prestonici treba da bude srušen kao „nelegalna gradnja i potencijalna špijunska tačka“.