NAUKA I TEHNOLOGIJA

Rojevi insekata mogu da naelektrišu vazduh i izmene atmosferske prilike

Kada se pre pola veka čuveni matematičar Edvard Lorenc zapitao da li leptir koji maše krilima u Brazilu može kroz haotični domino efekat da izazove tornado u Teksasu, niko nije ni pretpostavio da pitanje trebao samo malo da preformuliše.
Sputnik
Jer sada znamo kako insekti sa krilima mogu da naelektrišu vazduh u neposrednoj okolini i to u mnogo većoj meri nego što se pretpostavljalo.
„Oduvek smo pokušavali da shvatimo kako fizika utiče na biologiju. U jednom trenutku smo shvatili da i biologija takođe ima uticaj na fiziku. Zanimalo nas je kako različiti organizmi koriste statička električna polja koja se nalaze gotovo svuda“, rekao je biolog Elard Hanting sa Univerziteta Bristol u Velikoj Britaniji.
Insekti i električni naboj
Pošto sićušna tela insekata mogu da pokupe pozitivno naelektrisanje dok se hrane - bilo zbog trenja molekula vazduha o njihova krila koja brzo pokreću ili zbog sletanja na površine sa električnim nabojem, znalo se da oni poseduju određen naboj. Međutim, kako niko nikada nije proučavao potencijal insekata u rojevima i velikim grupama, Hanting i njegove kolege su uz pomoć detektora električnog polja rešili da prate gradijent potencijala roja pčela, piše „Nacionalna geografija“.
Rezultat do kog su došli za samo tri minuta ih je iznenadio jer su otkrili da se potencijal gradijenta iznad košnica povećao za 100 volti po metru, a u nekim slučajevima čak i 1.000 volti po metru - što ukazuje da one mogu da proizvedu i do osam puta veću gustinu naelektrisanja od olujnog oblaka. Naknadnim analizama utvrdili su da je naboj bio povezan sa koncentracijom, pa su na taj način uspeli da predvide kako određeni broj insekata može da utiče na atmosferske prilike.
Istraživači se slažu da rezultati ukazuju kako insekti ne izazivaju oluje, ali da oni mogu drugačije da utiču na vremenske prilike - električna polja u atmosferi mogu jonizovati čestice prašine i zagađivača i tako izmeniti njihovo kretanje na nepredvidive načine. Istraživanje je objavljeno u časopisu „iScience“.
Sićušna tela insekata mogu da pokupe pozitivno naelektrisanje dok se hrane - bilo zbog trenja molekula vazduha o njihova krila koja brzo kucaju (pčele mogu da zamahnu krilima više od 230 puta u sekundi) ili zbog sletanja na površine sa električnim nabojem. Ali ranije se pretpostavljalo da su efekti ovih sićušnih naboja u malom obimu. Sada, nova studija, pokazuje da insekti mogu da generišu šokantnu količinu električne energije.
Komentar