EKSKLUZIVNO Sad na Zapad ne idem čak i da me pozovu: Poruka čuvenog ruskog pijaniste Berezovskog

Neposredan i opušten kao i svi genijalni ljudi, Berezovski na sva pitanja odgovara uz osmeh i s lakoćom s kojom bravurozne pasaže Prokofjeva i Rahmanjinova veze kao da padaju s neba. Iza njega je više od 30 godina nastupa na maltene svim važnijim svetskim scenama, od Karnegi hola do Velike sale Moskovskog konzervatorijuma, odakle se i otisnuo u sam vrh klavirske umetnosti.

S umetnikom razgovaramo na Mećavniku gde je stigao da bi nastupao na festivalu „Kustendorf Klasik“.

Kaže nam je da je uveren da će ta manifestacija dugo i srećno postojati.

Za festival je mesto gde se održava najvažnija stvar, a Mećavnik je fantastično mesto, navodi čuveni umetnik koji je došao na poziv Emira Kusturice zbog čega je bio neizmerno srećan.

Raduje ga i što u Srbiji nema ukidanja ruske kulture u vremenu kad na Zapadu ukidaju Čajkovskog, pa čak i pijanistički Konkurs Čajkovskog izbacuju iz Međunarodne federacije muzičkih konkursa na kom je Berezovski i sam pobedio 1990. godine. Na pitanje, kako to komentariše odmahuje rukom:

„Ne želim da govorim o glupostima, a to sve spada u idiotizam i mračnjaštvo. I zato ne želim čak da trošim vreme na to. To je njihov problem, to apsolutno nije problem ruske kulture, pa nek vide šta će s tim, nek žive kako hoće“.

Ima ona genijalna poslovica - ne ljuti se na budale. Ako se ljutiš na budale onda znači da si i ti pomalo budala. Ako se ne ljutiš na njih, onda je sve u redu.

Ne mogu zato što sam se ja izjasnio. A u principu, moje kolege, oni koji ništa nisu govorili i dalje sviraju na Zapadu. Ali za one koji su izneli svoje mišljenje o onom što se dešava to je aktuelno. Odnosno, za mene je za narednih mnogo godina Zapad zatvoren. Ali ja apsolutno ne žalim zbog toga. A čak i ako me pozovu, a već su me pozivali, svejedno neću da idem jer mi je to mrsko.

Ima i takvih. Ali nikog ne osuđujem i nikog ne pozivam da zauzima stav, to je individualna stvar. Mene je to pogodilo kao čoveka koji se izjasnio, mada za mene to nije nikakav problem. Neobično me je začudilo to što je imati vlastito mišljenje kažnjivo u demokratskim zemljama. To me je čak strašno nasmejalo. Povodom demokratije i korupcije, poslednji put kad sam bio u Švajcarskoj i neki advokati stoje i diskutuju, pa kažu – „da, optužujemo Rusiju da tamo ima korupcije a kod nas u Švajcarskoj nema korupcije...“ I počinju da se smeju. Nisam video godinama ljude koji se tako iskreno smeju. Onda shvatiš da je sve to neka komedija, komedija del arte.

Mene je kao i svakog čoveka, posebno ruskog, sve ovo brinulo. Gledao sam mnogo različitih tački gledišta na ono što se događa. Američki politikolog Džon Miršajmer je takođe govorio o smislu ovih događaja i za sve optužio Zapad. A on je veoma ozbiljan naučnik, profesor. Razumem da mogu biti i drukčije tačke gledišta, svako ima svoju, ali to je veoma pristojna, veoma argumentovana pozicija. I kad sam došao na televiziju rekao sam da mi se sviđa to gledište i da se slažem s njom. I to je sve. A njega su još sad stavili na ukrajinski spisak Mirotvorec.

Opet dolazimo do toga da čovek ima pravo na svoje mišljenje, a precrtavaju ga. To dovodi u veliko pitanje svu održivost te demokratske ideje jer ona samu sebe anulira.

Jednostavno, sviđa mi se da živim u Moskvi. Moskva se veoma promenila. Kad sam otišao to je bio jedan grad, sad je potpuno drukčiji. Meni se jako sviđa u Moskvi, sviđa mi se sam grad, sviđaju mi se pozorišta, dešava se veoma mnogo zanimljivih stvari. Umetniku je jako zanimljivo u Moskvi. London je takođe odličan grad, ali to nije moj grad. Tamo se nisam rodio i tamo ću svejedno biti stranac. U tom smislu bilo kakva emigracija nije baš dobra i to ne bih nikom savetovao da radi. Kažem to iz svog iskustva.

Kao i svakog čoveka inspiriše me lepota sveta, priroda – i raznolikost.