SVET

Računica Pekinga pokazala - umesto evropske brinuće svoju brigu

Ne treba da čudi što je Kina, koja se suočava i sa restrikcijama struje u pojedinim oblastima, pred zimu odlučila da zaustavi izvoz tečnog prirodnog gasa, kaže za Sputnjik urednica „Energije Balkana“ Jelica Putniković. Računica je pokazala da umesto evropske treba da brinu svoju brigu.
Sputnik
Kina je od tri državne energetske kompanije koje uvoze tečni prirodni gas zatražila da prestanu da ga preprodaju kupcima u Evropi i Aziji, nastojeći da obezbedi sopstveno sigurno snabdevanje gasom, izvestio je Blumberg njuz.

Odluka Pekinga od uticaja i na Evropu

Pošto je do sada deo svojih porudžbina Kina reeksportovala u Evropu, njujorška agencija smatra da ovakva odluka Pekinga može da utiče i na snabdevanje Evrope gasom. Rast cena transporta je već učinio ovaj gas manje isplativim za Evropu.
Putnikovićeva podseća da su u Kini neke oblasti do skoro bile zatvorene zbog korone, ali i da je kineska privreda počela brže da se oporavlja od od drugih . Brzo je prevazišla neke tehničke probleme jer je, između ostalog, imala već uhodan sistem uvoza utečnjenog prirodnog gasa tankerima iz raznih delova sveta, od raznih prodavaca. Dok nisu izgrađeni gasovodi od Rusije do Kine ona je, kako napominje, samo tako i mogla da dobija prirodni gas.

Američke mrvice

Naša sagovornica, takođe, ukazuje na to da se Evropa, odustajući od kupovine ruskog gasa, uzdala u najave iz Amerike da će im ove godine prodati oko 15 milijardi kubnih metara utečnjenog gasa. Do Evrope su, međutim, stigle tek mrvice u odnosu na ono što je najavio sam predsednik Džozef Bajden.
Drugi izvoznici ipak nisu zatajili pa će, prema računici Blumberga, Evropa do kraja oktobra uvesti 11,5 milijardi kubnih metara utečnjenog gasa, što je, kako navode, jedna od najvećih količina u istoriji.

„Kina koja je imala ugovorene isporuke utečnjenog prirodnog gasa, iskoristila je šansu i preprodavala evropskim kupcima američki gas, a verovatno i neki drugi. O tome se nije pričalo, da ona zarađuje na reeksportu, ali sada kada je Kina donela ovu odluku to je izašlo u javnost jer Kina zapravo ne izvozi prirodni gas, ona je kupac gasa bilo da on stiže kroz gasovod ili tankerima“, napominje naša sagovornica.

Manja i potražnja

Po oceni Blumberga, kineski uvoznici tečnog prirodnog gasa koga su potom reeksportovali nastojaće da ostanu van tržišta ove zime i zato što je potražnja za tim energentom u svetu najsporije rasla od 2002. godine. Razlog tome je pad privredne aktivnosti. Međunarodni monetarni fond (MMF) ponovo je smanjio projekcije globalnog ekonomskog rasta. Generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva je nedavno rekla da je MMF već tri puta smanjio projekcije globalnog rasta, pa sada očekuju da on iznosi 3,2 odsto u 2022. godini, a 2,9 odsto u 2023. godinu.
Kina je odlučila da više ne reeksportuje tečni prirodni gas, što će imati posledice po Evropu
Ove projekcije došle su nakon što je savez zemalja izvoznica nafte, OPEK plus, odlučio da značajno smanji proizvodnju, što bi moglo da zada novi udarac globalnoj ekonomiji i podigne cene goriva.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je prošle nedelje saopštila da će globalna ekonomija zbog rata u Ukrajini izgubiti 2,8 biliona dolara.

Manjak struje zbog suše

Problem sa nedostatkom sve skupljih energenata, ove godine je dodatno podgrejala sušna godina i manjak struje iz hidropotencijala. To je posebno pogodilo Kinu.
„Kina je imala problema i tokom ove godine sa manjkom električne energije, pa su čak cele oblasti bile pod restrikcijama. Neke fabrike su zatvarane i po nekoliko dana u nedelji da bi bilo dovoljno električne energije i zato se sada verovatno, ide na ovu najnoviju akciju jer hoće da se pripreme za zimu“, kaže Putnikovićeva.
Kina bi, osim zabranom reeksporta tečnog prirodnog gasa Evropi mogla na neki način da naudi i tako što bi brodovi sa utečnjenim gasom koji su sada usidreni u Sredozemlju i čekaju na isporuku, mogli da budu preusmereni ka Dalekom istoku.
Pozivajući se na izvore na terminalima, Euraktiv piše da više od 35 brodova natovarenih utečnjenim gasom pluta u blizini Španije i po Mediteranu, a najmanje osam ih je u zalivu Kadiz. Španski nacionalni operater gasne mreže Enagas je naveo da će možda morati da odbije istovar utečnjenog gasa zbog prebukiranih kapaciteta na svojim terminalima. Očekuje se da će takva situacija sa zauzetošću postrojenja za regasifikaciju, odnosno pretvaranja utečnjenog u prirodni gas, u zemlji ostati najmanje do prve nedelje novembra.

Brodovi sa gasom ka Aziji

To je pokazalo nedostatak kapaciteta regasifikacije u Evropi, pošto postrojenja koja tečni gas vraćaju u pređašnje gasovito stanje, rade na maksimumu. Španija je zemlja sa najvećim kapacitetom regasifikacije u Evropskoj uniji, u kojoj se nalazi trećina tih kapaciteta i 44 odsto kapaciteta za skladištenje tečnog prirodnog gasa.
Brodovi sa tečnim prirodnim gasom plutaju blizu Španije koja nema dovoljno kapaciteta za regasifikaciju
Zato bi, po pisanju Blumberga, najnovija odluke Pekinga o zabrani reeksporta tečnog gasa mogla da podstakne da više brodova sa gasom krene ka Aziji.
Šta bi ovakav razvoj situacije značio za Evropu najbolje govori to što je poznata nemačka hemijska kompanija BASF odlučila da otvori fabriku u Kini i u Americi jer u Evropi ne može da obezbedi kupovinu gasa za kontinuiranu proizvodnju.
Moguće da je odluku Pekinga dosolila i politika, jer mu sigurno smeta što Briselu ne smeta američki pokušaj destabilizacije Kine preko Tajvana. Ipak je u ovom slučaju presudila ekonomska računica. Zašto bi Kina bila veći Evropljanin od Evropljana koji su po instrukcijama Amerike odlučili da ove godine ostanu bez ruskog gasa, najjeftinijeg na tržištu koji im je bio dostupan.
Komentar