NAUKA I TEHNOLOGIJA

Tajna 13 drevnih ljudi iz sibirske pećine, rešena uz pomoć DNK, iznenadila naučnike

Proučavajući više ostataka neandertalaca pronađenih u blizini pećina Čagirska i Okladnikov u Sibiru, međunarodni tim istraživača uspeo je da stekne nove uvide u društvenu strukturu ovih davno izumrlih arhaičnih ljudi.
Sputnik
Proučavanje DNK iz kostiju grupe neandertalaca dalo je informacije o porodičnoj strukturi i genetskoj raznolikosti unutar zajednice.
Nova studija ukazuje da su neandertalci formirali male, tesno povezane zajednice u koje su ženke možda putovale kako bi se uselile kod svojih partnera.
Istraživanje je pomoću genetskog otkrivanja ponudilo retku sliku dinamike neandertalske porodice – oca i njegovu ćerku tinejdžerku koji su živeli zajedno u Sibiru pre više od 50.000 godina.
Istraživači su uspeli da izvuku DNK iz sitnih fragmenata kostiju pronađenih u dve ruske pećine. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Nejčer, koristili su genetske podatke kako bi mapirali odnose između 13 različitih neandertalaca i dobili naznake o tome kako su živeli.
„Kada radim na jednoj ili dve kosti, vrlo je lako da zaboravim da su to zapravo ljudi sa svojim životima i pričama. Otkrivanje kako su međusobno povezani zaista ih čini mnogo ljudskijim“, rekao je autor studije Bence Viola, antropolog sa Univerziteta u Torontu.
Naši drevni rođaci, neandertalci, živeli su širom Evrope i Azije stotinama hiljada godina. Izumrli su pre oko 40.000 godina, ubrzo nakon što je naša vrsta, homosapijens, stigla u Evropu iz Afrike. Naučnici su tek nedavno mogli da kopaju po DNK ovih ranih ljudi.
Od tada su sekvencirali 18 neandertalskih genoma, rekao je glavni autor Loric Skov, genetičar sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju. Ali retko se mogu pronaći kosti više neandertalaca iz istog vremena i mesta, rekao je on, zbog čega su ova pećinska otkrića bila tako posebna.
„Ako je ikada postojala šansa da se pronađe zajednica neandertalaca, to je ovo“, rekao je Skov.
Pećine, koje se nalaze u udaljenim podnožjima iznad doline reke, bile su bogat izvor materijala od kamenih oruđa do fosilnih fragmenata, rekao je Viola. Sa svojim vrhunskim pogledom na migrirajuća stada u dolini ispod, istraživači misle da su pećine neandertalcima mogle poslužiti kao kratkotrajna stanica za lov.
Arheolozi koji su iskopavali pećine pronašli su ostatke najmanje desetak različitih neandertalaca, rekao je Viola. Ovi ostaci obično dolaze u malim komadićima – „kost prsta ovde, zub tamo“ – ali su dovoljni da naučnici izvuku vredne detalje DNK.
Istraživači su uspeli da identifikuju nekoliko rođaka u grupi. Uz oca i ćerku, tu je bio još par rođaka — možda dečak i njegova tetka, ili par rođaka.
Sve u svemu, analiza je otkrila da svi u grupi imaju mnogo zajedničkog DNK. To sugeriše da su bar na ovim prostorima neandertalci živeli u veoma malim zajednicama, od 10 do 20 jedinki, zaključili su autori.
Ali nisu svi u ovim grupama ostali u mestu, navodi se u studiji, prenosi AP.
Istraživači su pogledali druge genetske tragove iz mitohondrijalne DNK, koja se prenosi sa majčine strane, i Y hromozoma, koji se prenosi sa očeve strane.
Ženska strana je pokazala više genetskih razlika nego muška strana – što znači da su se ženke možda više kretale, rekao je Skov. Moguće je da bi žena neandertalca, kada bi pronašla partnera, napustila dom da živi sa njegovom porodicom.
SRBIJA
EKSKLUZIVNO Planetarno otkriće u Srbiji: Nikad viđene ranohrišćanske grobnice i – niški Tutankamon
Komentar