SRBIJA

Akcija zvana „slomiti Srbiju“! Zapad sprema „batinu“ - odabran poseban datum za poniženje Beograda

To što se u nekakvom „predsporazumu“ koji je osvanuo u albanskoj štampi priznanje tzv. Kosova vezuje za 24. februar nije slučajnost. Taj dan je postao istorijski datum posebno kada je reč i globalnim odnosima. Bio autentičan ili ne, ovaj dokument sadrži tri ključne stvari: pritisak, isterivanje Srba na čistinu i ubrzanje celog procesa.
Sputnik
Ovako „plan za Kosovo“, odnosno navodni dokument predsporazuma Beograda i Prištine u kojem je 24. februar preciziran kao datum za postizanje dogovora „kako bi se uoči godišnjice operacije u Ukrajini pokazalo jedinstvo saveznika“ komentariše karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Dokument

Zapad je nervozan

O tome da li je ovaj dokument bio tema današnjeg razgovora predsednika Srbije i ambasadora zemalja Kvinte, iz šturog saopštenja nije poznato, ali da batina jeste teška na šta je upozorio Vučić, upućuje, kaže Milivojević, zajednički dokument u kome ambasadori izražavaju zabrinutost zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu.

„To što se narušavanje stabilnosti dovodi u vezu sa isticanjem roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu i Metohiji, pokazuje izvesnu nervozu kada je reč o Zapadu. Iza svega se krije pokušaj ubrzavanja rešavanje pitanja KiM, a na liniji nastojanja da se postigne sporazum koji bi vodio ka prihvatanju „realnosti“.

Srbija ne menja stav

Pritisnuti različitim razlozima, oni, u svetlu globalne krize i sukoba u Ukrajini, pokušavaju da, objašnjava Milivojević, Kosovo reše na štetu srpskih interesa. U taj plan trebalo bi ukalkulisati i činjenicu da su u novembru izbori za predstavnički dom i za Senat u Americi.
Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ambasadora Kvinte
„Sve je to deo šire priče, ali čini se da plan nije realan. Sastanak danas, prema onome što je moglo da se pročita, pokazao je da Srbija nije menjala stav i svoju poziciju“.

Mozaik događaja

Sve ponude koje sada figuriraju kao potencijalno moguće rešenje, ne ilustruju nikakvu novost već samo pojačani pritisak na Srbiju da reši pitanje Kosova i uvede sankcije Rusiji. Ova uslovljavanja su međusobno povezana, smatra Milivojević, i očigledno da postoji neki mozaik događaja zbog čega je interes Zapada naglašen.
Protest DSS-a: Kosovo je Srbija

„Uvođenje sankcija prevazilazi same sankcije i pitanje je demonstriranja lojalnosti Srbije zapadnim vrednostima evropskog puta i priklanjanja zapadnoj sferi interesa. Ako bi Srbija promenila svoj stav, odnosno, ako bi je slomili, onda bi verovatno lakše rešavali i kosovsko pitanje, pitanje BiH i celog regiona. Ceo pritisak je skoncentrisan samo na to“.

Suština-slomiti Srbiju

Sam predsporazum koji je osvanuo u albanskoj štampi samo je, smatra Milivojević, ilustracija toga šta se traži, u kom roku, i na koji način.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergrej Lavrov na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku

„Tu nema ničega novog. U suštini to je nastojanje da se Srbija slomi, prizna i potvrdi državnost Kosova, da se Kosovo usmeri ka UN čime bi se potvrdila teza Zapada da je Kosovo poseban slučaj. Ako bi Srbija prihvatila da Kosovo ima pristup UN postalo bi nevažno da li ga Srbija priznaje ili ne, jer onda nema više ni Rezolucije 1244 ni međunarodnog prava niti države Srbije u istim granicama u kojima je danas“.

Komentar