Antidepresivi, bihevioralna terapija i elektro-terapija nisu podjednako funkcionalne i uspešne kod svih pacijenata koji pate od težih depresivnih poremećaja, ali naučnici u Nemačkoj tvrde da ovi tretmani mogu da promene moždane strukture. Koliko dugo te promene traju, ostaje da se utvrdi.
Stanje mozga i teži oblik depresije
Ljudi koji imaju teži depresivni poremećaj, često ne mogu da regulišu negativne emocije i svoje fiziološke reakcije na stres. U tako teškim uslovima, uživanje čak i u najprijatnijim aktivnostima u životu može da se doživi kao nešto opterećujuće.
U prošlosti, analize koje su uključivale snimanja mozga su otkrile da je ozbiljna depresija povezana sa promenama u zapremini sive materije (sastavljene od neuronskih tela) i bele materije (sastavljene od nervnih vlakana). Takođe je povezana sa povećanjem aktivnosti amigdale, što utiče na emocionalna iskustva; smanjivanjem hipokampusa, koji igra glavnu ulogu u dugoročnom učenju i pamćenju i skupljanjem bazalnih ganglija, koje pomažu u procesuiranju emocija.
Depresivni poremećaji koji su otporni na tretmane lečenja je obeležen promenama u bazalnim ganglijama i režnju koji obrađuje senzorne informacije.
Poboljšanje lečenja depresije
Ukoliko zaista postoji jaka veza između strukture ljudskog mozga i funkcije depresije, to bi moglo ozbiljno pomoći u poboljšanju dijagnoze i lečenja, smatraju istraživači
Istraživači se, međutim, ne slažu da li je ova veza postojana ili dovoljno čvrsta da se na nju oslone. Nemački naučnici misle da jeste.
Njihova nova studija predstavljena je na 35. godišnjem Evropskom koledžu za neuropsihofarmakologiju u Beču. Nalazi sugerišu da su neke od strukturnih karakteristika mozga pronađene kod pacijenata sa težim depresivnim poremećajima ublažene kada je lečenje antidepresivima bilo uspešno.
Strukturne promene u mozgu
Pre nego što su počeli sa metodama za lečenje depresije, kod 109 pacijenata mozak je skeniran magnetnom rezonancom. Zatim su pacijenti lečeni ili elektro-terapijom, psihološkom terapijom ili antidepresivima, ili kombinacijom svih terapija.
Šest nedelja nakon prvog skeniranja magnetnom rezonancom, pacijentima je ponovo skeniran mozak. Rezultati „pre i posle" su zatim upoređeni sa građom i stanjem mozga 55 zdravih učesnika.
Na kraju, autori studije su otkrili da pacijenti sa najvećim poboljšanjima simptoma takođe pokazuju najviše strukturnih promena u mozgu. Posle šest nedelja, povezanost između neurona u određenim delovima njihovog mozga se povećala, a ovi efekti su bili nezavisni od izbora načina lečenja.
„Bili smo iznenađeni brzinom odgovora. Nemamo objašnjenje kako se te promene dešavaju, niti zašto bi se one dešavale sa tako različitim oblicima lečenja“, kaže psihijatar Džonatan Repl sa Univerziteta u Frankfurtu.
Provera ovih ispitivanja pokazala je da elektro-terapija, kognitivna bihevioralna terapija i antidepresivi mogu da pomognu kod simptoma depresije, ali ih je teže povezati sa strukturnim promenama u mozgu.
Elektro-terapija najuspešnija
Naučnici su stekli utisak da je elektro-terapija dala najveći učinak. Ipak, ova metoda donosi i najviše neželjenih efekata, pa zato naučnici i dalje pokušavaju da pronađu najuspešniji tretman.
Elektro-terapija funkcioniše tako što propušta električnu struju kroz pacijentov mozak dok je pod opštom anestezijom, a u studijama na miševima, čini se da terapija poboljšava komunikaciju između neurona u određenim delovima mozga. U stvari, istraživači sa Univerziteta „Džons Hopkins" nedavno su otkrili čak i nove moždane ćelije koje se razvijaju u hipokampusu miševa tretiranih ovom metodom.
Studije među ljudima su pokazale slične rezultate. U 2015. godini, na primer, otkriveno je da elektro-terapija „formira" moždane strukture nekih pacijenata sa težim depresivnim poremećajima, preoblikujući neuronske veze u njihovom amigdalnom području i hipokampusu.
Antidepresivi su u međuvremenu povezani sa neuralnim oporavkom u hipokampusu i prefrontalnom korteksu, a elektro-terapije su povezivane sa izmenjenom aktivacijom mozga u prefrontalnom korteksu i prekuneusu, što je povezano sa mentalnim slikama i pamćenjem.
Mozak - veoma složena struktura
Uprkos tome što su zasnovani na dokazima, ovi tretmani depresije nisu uvek jednako efikasni, niti obavezno dovode do istih nivoa strukturnih promena u mozgu kod svakog pacijenta.
Mozak je neverovatno složena struktura, a ljudske emocije su same po sebi prilično zamršene. Spajanje njih dvoje je neverovatno izazovan posao, ali to nije sprečilo naučnike poput Repla da pokušaju.
Psihijatar Erik Rue, koji nije bio uključen u ovu studiju, kaže da studija još uvek treba da se ponavlja u nezavisnim uzorcima, ali da su rezultati „veoma u skladu sa našim trenutnim verovanjem da mozak ima mnogo više fleksibilnosti za prilagođavanje tokom (čak i kratkog) vremenskog perioda nego što se ranije mislilo."
„To znači da struktura mozga pacijenata sa ozbiljnom kliničkom depresijom nije tako fiksirana kao što smo mislili, i da možemo poboljšati strukturu mozga u kratkom vremenskom okviru, oko šest nedelja“, objašnjava Rue.
„Ovo daje nadu pacijentima koji veruju da se ništa ne može promeniti i da moraju zauvek da žive sa bolešću, jer je ona ‘zacementirana' u njihov mozak“, objasnio je, piše „Sajens alert“.