U scenariju za „predsporazum“ Kosova i Srbije, koji je objavio taj albanski medij, navodi se da ZSO neće biti nevladina organizacija, ali neće biti uspostavljena kao novi nivo moći.
Rešenje kosovskog problema nije više samo pitanje Prištine i Beograda
„Ako se postigne dogovor, postoje finansijski paketi. Ako se ne postigne, sledi „težak štap“ za ometajuću stranu“, navodi Albanijan post.
Hitnost dogovora dve strane u vezi je sa situacijom u Ukrajini. Čak i ako dve strane odbiju da postanu kooperativni partneri, međunarodna zajednica ima treći način da u drugačijem obliku postigne ono što trenutno traži kroz „šatl diplomatiju“.
„Međunarodna zajednica je shvatila da je do pomirenja Kosova i Srbije nemoguće doći odjednom i uz opšti konačni dogovor, zbog maksimalističkih stavova strana, ali je i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću postalo jasno da moraju brzo i definitivno ući u ugovorne odnose, jer rešenje problema između Kosova i Srbije više nije samo pitanje dve države“, piše albanski medij.
Albanijan post je, pozivajući se na međunarodne izvore, izneo i neke tačke scenarija koje bi trebalo da se konkretizuju do februara sledeće godine. Česte posete Miroslava Lajčaka, Gabrijela Eskobara i drugih međunarodnih zvaničnika Prištini i Beogradu upravo su u funkciji raspleta tog scenarija.
Ubrzanje zbog Ukrajine
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbija Miroslav Lajčak i zamenik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar jasno su stavili do znanja premijeru privremenih institucija u Prištini i predsedniku Srbije da „temu Kosova i Srbije treba zatvoriti pre nego što se navrši godinu dana od početka sukoba u Ukrajini”.
Razlog za ubrzanje je taj što „na godišnjicu sukoba u Ukrajini, savezničke zemlje planiraju da pokažu jedinstvo, spremnost i moć u podršci Ukrajini“.
Kako je Eskobar jasno rekao, „ono što se očekuje od strana je saglasnost za sporazum o daljem putu“.
Međunarodna zajednica više ne traži „brzo rešenje“, već „proces pomirenja“, koji se razlikuje od dinamike sadašnjeg dijaloga i zahteva postizanje pomirenja u nekoliko faza kroz novi put u kom „svaka strana održava privid svoje principijelne pozicije“.
Tačka tri jedna od najvažnijih
Jedna od najvažnijih tačaka predsporazuma, u planu prve faze, ili u onome što se predstavlja kao „put dogovora Kosova i Srbije“, jeste tačka tri. Prema ovoj tački, „pošto uzajamno priznanje nije deo ove faze, to znači da u ovoj fazi Srbija neće morati da menja ustav”.
Ako se ne promeni Ustav Srbije, to isto se neće zahtevati od Prištine za formiranje ZSO, koja neće biti novi nivo vlasti.
„ZSO treba da predstavlja najbolju moguću garancija za srpsku zajednicu, ali to je sve“, tvrdi Albanijan post.
Prema onome što je predstavljeno privremenim vlastima u Prištini, „ZSO neće biti NVO, ali će i dalje biti smeštena u postojeće okvire ustava i zakona Kosova“.
O tome kakav će to biti model, neke od verzija je Eskobar već predstavio predstavnicima privremenih institucija u Prištini Vjosi Osmaniju i Aljbinu Kurtiju.
Ko odbije, sledi „težak štap“
Ukoliko strane odbiju da se dogovore o daljem scenariju i odbiju da započnu konkretan put ka „poslednjoj fazi konačnog pomirenja“, međunarodni predstavnici su predvideli i alternativni scenario, gde bi proces preuzeli u potpunosti u svoje ruke.
Prištini i Beogradu je već rečeno da treba da im bude jasno da se „ovaj napor razlikuje od dosadašnje dinamike dijaloga“.
„Međunarodne sile mogle bi da ubrzaju postizanje pomirenja, tako što bi udaljile lidere i pregovaračke timove iz njihove zone komfora i okupile sve strane na jednom mestu, kako bi se u roku od nekoliko dana postigao dogovor“, navodi albanski medij.
Albanijan post podseća da je Dejtonski sporazum 1995. godine postignut upravo u takvom obliku.