Kako se Evropa približava surovoj zimi sa brzim rastom cena energenata, visokom inflacijom i potencijalnom recesijom, pojedine zemlje Evropske unije žele da uvedu ograničenja cena za sav gas koji im se isporučuje, a ne samo za manje količine koje još uvek stižu iz Rusije, piše autor članka.
Međutim, Nemačka, najveći kupac gasa u EU, i Holandija skeptične su prema ograničenjima cena, plašeći se da to može povećati potražnju ili otežati snabdevanje gasom.
Pritom, konstatuje autor, nedovoljna ponuda je glavni problem sa kojim se EU suočava, a uvođenje ograničenje cene neće pomoći da se smanji potražnja, nego će samo stvoriti rizik od potpunog prekida isporuka ruskog gasa.
Međutim, konstatuje autor, u uslovima energetske konfrontacije sa Rusijom, Evropska unije se nadala da SAD mogu biti njen „spasilac“, ali se ispostavilo da je tečni prirodni gas iz Amerike mnogo skuplji od ruskog gasa iz gasovoda.
Što je još gore, napominje autor, kako se evropska kriza približava, proizvodni sektor EU je na pragu značajnih promena, a o tom trendu svedoči i situacija u evropskom automobilskom sektoru.
„S obzirom na naglo rastuće cene energenata u Evropi, surova zima bi mogla da dovede pojedine automobilske industrije u opasnost da neće biti u stanju da održi svoje proizvodne linije“, navodi list, pozivajući se na izveštaj pod nazivom „Zima dolazi“ koju je pripremila kompanija koja se bavi analizom podataka u automobilskoj industriji „SiP Global mobiliti“.
Shodno tome, da bi smanjili troškove energije, pojedini evropski proizvođači automobila sele proizvodne linije van regiona, a SAD su jedna od glavnih destinacija.
„Izgleda da neki Evropljani postaju svesni da su očigledno postali žrtve globalne strategije SAD. Evropa je povezana sa SAD u bezbednosnim pitanjima i prati SAD. Vašington ima koristi od te situacije, ali se Evropa usled toga suočava sa poteškoćama u promovisanju regionalne integracije. Evropi postaje sve teže da postane ekonomska sila na nivou SAD“, primećuju autori članka.
Zbog sukoba u Ukrajini Evropa se našla na raspuću: ona može ili da zadrži aktuelni kurs i da nastavi da sledi SAD ili može da vodi zajedničku i koordinisanu politiku kako bi sprečila Vašington da izvuče korist od njenih gubitaka, zaključuje se u tekstu.