RUSIJA

Kovač: Uvođenje ratnog stanja u četiri ruske oblasti logična posledica dešavanja na terenu

Uvođenje ratnog stanja u četiri oblasti koje su nedavno prisajedinjene Rusiji sasvim je logičan sled događaja pošto su one konstantno na udaru oružanih sistema ukrajinskih snaga, kaže za Sputnjik profesor na Vojnoj akademiji u Beogradu, general-major u penziji, dr Mitar Kovač.
Sputnik
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o uvođenju ratnog stanja u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti. Ovim dekretom predviđeno je nekoliko mera reagovanja na rizike koji se javljaju u sferi bezbednosti i nalaže se formiranje štabova teritorijalne odbrane.
Kovač napominje da Rusija time legitimno brani svoju teritoriju.

„To je sasvim logično i odgovara prirodnom stanju nakon donošenja odluke o prisajedinjenju i integraciji ove dve republike i Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Ruske Federacije. To je zona koja je neprekidno pod udarima različitih vrsta borbenih sistema, dalekometnih oruđa i višecevnih bacača raketa ukrajinskih oružanih snaga. To je prostor na kome su do sada izvodile, a verovatno da će i u budućnosti biti takvih pokušaja različite terorističke akcije prema novim organima vlasti, kako ličnostima, tako i institucijama“, ističe sagovornik Sputnjika.

Po oceni Kovača, u tim oblastima, odnosno republikama sada treba uvesti i posebne mere i režime kretanja kako tokom dana, posebno pre pada mraka i do kasnih noćnih sati, odnosno ranog jutra. On ističe da na taj način treba izolovati eventualne terorističke grupe koje su njihovi centri ranije osnovali kroz obaveštajnu mrežu i sutrkturu, kako bi oni bili pasivizirani i kako bi im se stalo na kraj.
Ukaz o uvođenju ratnog stanja, koji stupa na snagu 20.oktobra, potpisao je ruski predsednik Vladimir Putin
„Mislim da je to osnovna poruka. Druga je da je dobar deo tih teritorija još uvek u zoni borbenih dejstava na prvoj liniji fronta, a posebno DNR i Hersonska oblast jer one nisu u potpunosti ni oslobođene. Dolaziće se, dakle, do toga da se na oslobođenim teritorijama može očekivati svašta - i ostavljeni diverzanti i terorističke grupe i posejane mine i slične perfidnosti kojima su, nažalost, sklone ukrajinske oružane snage“, ocena je profesora Vojne akademije.
On uz to smatra da će se odluka o uvođenju ratnog stanja ticati i civilnih vlasti.
„Organi civilne vlasti biće obavezni da vode računa o mnogim raseljenim, nezbrinutim porodicama, o humanitarnoj pomoći i da se u tim oblastima uspostavi red i da se smanji mogućnost bilo kakve korupcije i nepravde“, ističe Kovač.
U dokumentu koji je potpisao ruski predsednik precizirano je da uvođenje ratnog stanja, koje stupa na snagu 20. oktobra, predviđa pojačano obezbeđenje privrednih, društvenih i kulturnih objekata, kao i privremeno preseljenje stanovnika u bezbedna područja, zatim uvođenje posebnog režima ulaska i izlaska na teritoriju, kao i ograničavanje slobode kretanja.
Takođe, predviđa se i mogućnost oduzimanja imovine neophodne za potrebe odbrane uz naknadno plaćanje od strane države, kao i zabrana izlaska građana sa tih teritorija. Precizirano je i da mesečna primanja rezervista iznose 195.000 rubalja.
Ukazom je naznačeno i to da se u pograničnim regionima Rusije uvodi „srednji nivo reagovanja“, a u ostalim reigonima Centrane i Južne federalne oblasti Rusije takozvani nivo povećane gotovosti.
„Srednji nivo reagovanja“ važi za teritorije Krima, Sevastopolja, Krasnodarskog kraja, Belgorodsku, Brajnsku, Voronešku, Kursku i Rostovsku oblast i podrazumeva da organi izvršne vlasti u tim regionima imaju pravo da sprovode mobilizaciju u ekonomiji, posebne aktivnosti u okviru teritorijalne odbrane, civilne odbrane i zaštite stanovništva od vanrednih situacij. Imaju, takođe i ovlašćenje za realizovanje mera kojima se odgovara na potrebe Oružanih snaga Ruske Federacije i drugih vojnih formacija, organa i stanovništva.
Specijalna operacija u Ukrajini
Ratno stanje u četiri ruska regiona: Šta se sve menja
Komentar